ЛОЗА КАО СПОМЕНИК НЕВИНО СТРАДАЛИМА: У Риге од Фере 4 још од 1928. расте чокот сланкаменке породице Ешкенази

А. З. Клисурић

23. 04. 2022. у 10:14

СКРИВЕНА од погледа пролазника, у Улици Риге од Фере 4, у дворишту Завода за проучавање кулурног развитка, скоро век расте и рађа винова лоза сорте сланкаменка, коју је засадила јеврејска породица Ешкенази.

ЛОЗА КАО СПОМЕНИК НЕВИНО СТРАДАЛИМА: У Риге од Фере 4 још од 1928. расте чокот сланкаменке породице Ешкенази

Зграда Завода за проучавање културног развитка, Фото Приватна архива

На овој адреси од средине 19. века до Другог светског рата становала је деветочлана породица, која је настрадала током Холокауста. Чокот лозе засадили су 1928. године, а данас је у животу захваљујући агроному Петру Деспотовићу, који је почео да је негује 1991. године. Сада о њој брину запослени у Заводу и професор Пољопривредног факултета Драган Вујовић.

- За нас је ова лоза веома важна, јер представља вид обележја и чува сећање на породицу Ешкенази - прича за "Новости" Пеђа Пивљанин, секретар Завода.

- С обзиром на то да јој је потребно много светлости како би могла да живи, у наредном периоду морамо да поставимо високи метални стуб уз који би могла да се подигне и добије више светла. Претходних година користили смо чак грожђе са овог чокота и правили вино.

Од грожђа Ешкеназијевих правило се и вино, Фото Приватна архива

Док је наш чика Пера био жив, овде смо организовали малу манифестацију, током које смо брали, муљали и справљали вино. Након његове смрти, престали смо то да радимо, али бисмо волели да обновимо ову традицију. Лоза рађа и сваке године добијемо око 70 килограма грожђа.

Двориште Завода за проучавање културног развитка красе три чокота лозе, један је засадила породица Ешкенази, а два је Петар Деспотовић донео из манастира Увац.

Испод разгранате лозе многобројни малишани учествовали су у ликовним и глумачким радионицама. Према речима Пеђе Пивљанина, деца су изузетно брижна, па када желе да уберу грозд, увек питају за дозволу.

Лозу карактерише корење које се шири и и до два метра испод земље. На тој дубини има различитих хранљивих материја које корен црпи усред Београда.

Петар Деспотовић, Фото Приватна архива

НАЈСТАРИЈА ЈЕ У ЗЕМУНУ

У ГОСПОДСКОЈ 4 у Земуну налази се чокот лозе стар скоро 140 година, а припада старој француској сорти сибел 1000. Налази се у дворишту зграде која је проглашена за непокретно културно добро, а и овај чокот проглашен је за природно добро. Кућа је изграђена 1827. године и била је у власништву породице Пуљо, власника прве земунске штампарије, а касније је у овој кући била трговина на велико и мало познате земунске трговачке породице Живановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

ПОЉСКИ НАВИЈАЧИ РАСПАМЕТИЛИ СРБЕ: Ово су урадили после утакмице Нови Пазар - Јагјелоња (ФОТО)