БЕОГРАЂАНИ, ОПРЕЗ - СЛЕДЕ ДРАКОНСКЕ КАЗНЕ: Градске власти ухватиће се у коштац са проблемом одлагања шута
СА територије главног града екипе "Градске чистоће" лане су уклониле укупно 7.482 кубика отпада!

Фото: Н. Скендерија
Због дивљих депонија које деценијама опседају престоницу, нарочито њена подручја на периферији, екипе градског предузећа имале су пуне руке посла како би очистиле нагомилане количине мешаног комуналног и зеленог отпада, али и грађевинског шута.
Највише ђубрета било је на територији највеће престоничке општине Палилула, чак 3.510 метара кубних, док је с друге стране најмање смећа било у Раковици - само 40. Због бахатих који шут одлажу где стигну, градоначелник Александар Шапић најавио је драконске казне у наредном периоду.
Ови подаци представљени су у Извештају о реализацији локалног плана управљања отпадом града Београда 2021-2030. за 2021. годину, који су одборници Скупштине града усвојили на последњој седници. О дугогодишњем проблему дивљих депонија са којим се престоница суочава на заседању је говорио и градоначелник Александар Шапић, које је најавио оштре мере за све који грађевински шут одлажу где стигну.
ЕНЕРГАНА
КАДА постројење у Винчи буде пуштено у рад прерађиваће се 43,6 тона комуналног отпада по сату, односно 340.000 тона годишње, подаци су које су "Новости" добиле од предузећа "Беочиста енергија" у марту ове године. Како смо тада писали, процењује се да ће будућа енергана на отпад снабдевати пет одсто Београђана електричном енергијом и десет одсто топлотном енергијом.
- Имамо озбиљан проблем са истоваром грађевинског материјала у престоници - рекао је Шапић. - Они нађу неког приватника који на својој парцели истовари отпад. А када дође комунална инспекција каже им да је то његов посед и да може да ради шта хоће. Таквих депонија у Београду има много јер неће да иду у Винчу где имају стриктне услове и морају да одвајају грађевински материјал. У шуту не сме да буде нека пластична флаша јер уколико се нађе наплаћују велике цене. Зато морамо да их притиснемо и хоћемо заједно са Владом Србије и да једино место за истовар грађевинског материјала буде Винча, као и да казне буду драконске.
Градски менаџер Мирослав Чучковић нагласио је у обраћању колегама одборницима да градска власт улаже огромна средства у заштиту животне средине, а да су у екологију у протеклом периоду уложене милијарде:

Фото: Новости
- Комунални и грађевински отпад мора да се односи на законом предвиђена места. Стотине хиљада кубика које треба да буду депоноване спремне су да буду рециклиране. У Винчи можемо да видимо прераду грађевинског отпада који даје камен за изградњу путева. Нова депонија у Винчи коштала је више стотина милиона евра, а тамо ће огромне количине отпада бити претворене у топлотну енергију.
Секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић истакла је на седници да су настављени радови на изградњи постројења на депонији у Винчи, као и да је у циљу решавања проблема санације дивљих депонија, као и превенција у стварању нових током 2021. године реализован пројекат "Мапирање дивљих депонија из ваздуха на територији ГО Палилула и ГО Вождовац".
Препоручујемо

УКЛАЊАЈУ ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ: Уклањање смећа почело на неколико локација у ћупријској општини
23. 06. 2022. у 12:51

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)