ДЕЦА И ДРВЕЋЕ РАСТУ ЗАЈЕДНО: Шумарски факултет и предшколци заједно у акцији спасавања планете

Ј. Гочанин Петровић

20. 10. 2022. у 09:45

ЧЕТВОРОГОДИШЊАЦИ из Предшколске установе "Свети Сава" и Шумарски факултет започели су јуче заједничку мисију у спасавању планете.

ДЕЦА И  ДРВЕЋЕ РАСТУ  ЗАЈЕДНО: Шумарски факултет и предшколци заједно у акцији спасавања планете

Фото приватна архива

Вештим прстићима малишани су током преподнева сакупљали семена у Арборетуму ове установе, која су потом посадили и залили. Њиховом тиму придружио се и академик Матија Бећковић, те су њих 24 први учесници пројекта "Бескрајна љубав природи".

Обучени у светлоодбојне жуте прслуке, радознало и стрпљиво седели су у клупама амфитеатра, баш као прави студенти.

- Ми овде чувамо нашу природу, садимо и гајимо биљке и дрвеће, али вам морам одати једну тајну. Не можемо све сами да урадимо, много је посла и треба нам ваша помоћ - брижно им се обратио проф. др Бранко Стајић, декан Шумарског факултета.

Деца, али и Бећковић, добили су потом буквице - албуме за фотографије, у којима ће бележити фазе раста саднице.

У паровима, ситним корацима, опремљени кантицама за заливање, упутили су се у свој први радни задатак у очувању животне средине.

- Ово су жиреви које јуре веверице из "Леденог доба" - препознали су малишани.

Веома знатижељно испитивали су своје "саиграче" о стаблима, семенима, кртичњацима. Шаптали су одушевљено да су кртице слепе - поносни на то што су научили на почетку своје мисије.

Потом су, подељени у тимове, сакупљена семена посадили у чашице, обележили их и пажљиво однели у свој нови заједнички дом.

Како је за "Новости" објаснила др Драгана Стојачић, ванредни професор на Шумарском факултету, сакупили су и посадили неколико десетина садница црвеног америчког храста и кедра, као и леске и букве.

- Клица љубави према зеленилу буди се баш у овом најранијем узрасту. Верујем да је њима интересантно, а ми смо бескрајно радосни што учествујемо - каже проф. Стојачић.

Идеја је да се у пројекат укључе све предшколске установе у престоници, а према речима васпитача из "Светог Саве" Владане Трнавац, иако су мали, ово је за децу велико искуство, које ће сигурно памтити.

КРАСИЋЕ ПРЕСТОНИЦУ

ТВОРАЦ читавог пројекта је професор Грађевинског и Шумарског факултета др Бранко Мишић.

- Деца ће својим садницама певати, чуваће их и заливати током наредне две године у свом вртићу. Пратиће фазе клијања и појаве првог листа, а онда, када саднице стасају, односно када малишани крену у први разред, преузеће их ЈКП "Зеленило Београд", да их пресади широм престонице. Наравно, свако дете ће знати где је његов пријатељ ког је одгајио - објаснио је проф. Мишић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

„УЖИВАЈ, РЕЦИКЛИРАЈ И ОДГОВОРНО КОНЗУМИРАЈ“ порука Апатинске пиваре са 31. Дринске регате