НЕВЕРОВАТНО КУЛТУРНО БЛАГО КОЈЕ ПОСЕДУЈЕ СРБИЈА: Након санације, Винча ће постати центар изврсности за проучавање неолитске културе у Европи
ПОСЛЕ деценија занемаривања, почела је санација клизишта на неолитском локалитету Бело брдо у Винчи услед којег је, не само наше, већ и светско археолошко наслеђе годинама неповратно одлазило у Дунав. Како кажу у Републичком заводу за заштиту споменика културе, санирање клизишта је први корак у уређењу локалитета према усвојеном архитектонском - урбанистичком решењу, тако да оно постане незаобилазна станица на туристичкој и културној мапи Европе.

БЕО ЧИСТА ЕНЕРГИЈА
Решавање проблема клизишта је предуслов за уређење најуже зоне археолошког налазишта и изградњу Центра за посетиоце.
- Санација се реализује на основу Студије заштите археолошког налазишта од штетног дејства воде коју је припремио Институт "Јарослав Черни", а која предвиђа неколико фаза реализације - истиче Дубравка Ђукановић, директорка Завода.
- Осим санације, кључна је изградња дренажног колектора за атмосферске и отпадне воде, како би се дугорочно решио проблем ерозије на локалитету. Овим решавамо и вишедеценијски проблем становништва у непосредној близини локалитета, које ће у наредној фази бити прикључено на овај колектор.
Археолошко налазиште Бело брдо у Винча једно је од најзначајнијих локалитета неолитске културе, познато по почецима урбаног живота у заједницама, развоју креативности и уметничког занатства, као и технолошкој револуцији првог топљења метала на свету.
Влада Републике Србије ће кроз капитални пројекат уложити више од 3 милиона евра како би се налазиште очувало и постало, не само туристичка дестинација, већ и центар изврсности за проучавање неолитске културе у Европи.

Објекти у зони археолошког локалитета Бело брдо / Фото З. Јовановић
- Пројекат санације подразумева изградњу потпорних армираних шипова на простору дунавске обалоутврде испред локалитета, штитећи најугроженији сектор археолошког налазишта Бело брдо у Винчи - објашњава др Мирослав Кочоћ, извршни менаџер пројекта. -Завеса шипова ће зауставити клизање терена и омогућити стабилизацију за даља археолошка истраживања. На осталим секторима локалитета ће бити постављена мрежа инструмената који ће омогућити најсавременији мониторинг на простору целог локалитета. У овој фази биће изграђен зид од армираног седимента целом дужином локалитета, која има функцију заштите од високих вода Дунава, али и дејство контратега који стабилизује клизиште.
Републички завод за заштиту споменика културе је путем сталне делегације Републике Србије при Унеску потврдио да је у 2023. години планирао средства за експертску мисију Икомоса, стручног саветодавног тела Центра за светско наслеђе. Планирано је да експертска мисија овог пролећа посети Винчу. Они ће тада проценити изузетну универзалну вредност локалитета и утицај радова на очување аутентичности.
Када санација буде завршена, почиње уређење приобаља Дунава, са пешачко-бициклистичком стазом и садржајима за индивидуалне и породичне активности, од чега ће највише користи имати управо локално становништво.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)