ЗНАЊЕ БЕЗ РЕПОВАЊА: Хипхопер Душан Копривица ради у школи као професор историје

ПОЗНАТ је по милионским прегледима својих песама на Јутјубу и међу омиљеним је хипхоперима. У мору текстова и спотова пуних насиља и вулгарности, Душан Копривица - половина дуа "Ђаче и Ђаво", издвојио се својом оригиналошћу.

Фото: Н. Скендерија

 Препознатљив је по римама о свакодневним проблемима обичног човека, које репује на оригиналном јужњачком нагласку из родне Куршумлије. Међутим, мало је оних који знају да је Душан и професор историје у ОШ "Милена Павловић Барили" и још три школе. Иако признаје да је строг, омиљен је међу својим ђацима.

У разговору за "Новости" открива да је од петог разреда маштао да постане професор историје. Воли да каже, "док су сви желели да буду фудбалери, певачи, пилоти и доктори, ја сам хтео да будем наставник историје." И истрајао је у тој жељи. За катедру је први пут сео 1. септембра 2018. године у "Барилију", као замена колегинице на боловању. Тренутно има пун фонд часова, а осим у овој школи ради и у осмолеткама "Краљ Петар Први", "Иван Милутиновић" и "Мина Караџић". Признаје да је у почетку било тешко.

- Први дан кад сам дошао, ђаци нису знали у ком сам својству, па су почели да певају моје песме, тражили да се сликају - присећа се професор Душан. - Нисам знао како да се поставим. Мислио сам да деца имају неки респект према професору, као што смо ми имали. Брзо сам схватио да су се промениле генерације и успоставио правила. Јасна су и морају се поштовати - на часу нема сликања, нити приче о музици, Јутјубу. За њих сам професор, а не Ђаче.

Сматра да децу треба заинтересовати за градиво које уче. Зато сатима припрема презентације са сликама, мапама, видео-прилозима, инсертима из филмова, како би им што лакше дочарао период историје који уче. Рецимо, лекција о Наполеону је илустрована инсертом из филма о бици код Ветерлоа. На сваких десет минута, време је за неку занимљивост. Каже да им тако држи концентрацију, јер је само сувопарно причати лекцију досадно. Од најнезанимљивијих лекција покушава да извуче нешто по чему ће је ученици памтити. Признаје да му буде драго када у ђачким одговорима чује своје речи.

- Знам да будем строг. Ако су добри, бићу још бољи, ако су лошији, још гори - каже наш саговорник. - Мора да се зна где је граница. Првих пет минута кад уђем волим да их питам за здравље, како су, јесу ли се наспавали. То је као неко опуштање. Кад одговарају, ђаци код мене прво питање бирају. Зашто? Сматрам да су тремароши, збуне се и узнемире. То прво питање је оно што знају. Тако добију мотивацију, разбију трему. Чак и ако друга два питања не знају, имају двојку. Уз потпитања могу да добију и већу оцену. Трудим се да их што више заинтересујем, буквално им сажваћем лекцију, да им олакшам што више.

Копривица наводи да ђаци јесу преоптерећени. Каже да је уџбеник само помоћно средство и да нико не обавезује наставнике да раде по њему.

- Колико наставник тражи, толико је за пет. Не мораш да знаш све од тачке до тачке из уџбеника - наводи Копривица. - То је, по мом мишљењу, непотребно. Али да су преоптерећни, јесу. Убацили су им неке слободне активности, петаци имају по шест часова. По цео дан су у школи, они једва чекају да се играју. Има родитеља који желе да им дете савршено говори енглески, свира клавир, игра кошарку нема врмена да буде дете, да се игра. Па кад ће имати времена да буду деца.

Коментаришући најаве штрајка, истиче да је одличан захтев смањивање администрације. Сматра да су професори преоптрећени "папирологијом", па немају довољно времена да се посвете деци.

- Није битно шта дете зна или не зна, битно је да ми то имамо црно на бело. То је велика грешка - каже Копривица. - Имам утисак да желимо да променимо све што је из доба комунизма потпуно наглавачке. Па, можда је нешто и било добро.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације