"ПРОКОП" ПОНОС СРБИЈЕ, ПРИМЕР ЗЕМЉАМА РЕГИОНА: "Новости" са неимарима уочи отварња нове зграде Железничке станице
САН грађана Србије о изградњи модерне главне зграде на железничкој станици Београд центар, познатој као "Прокоп", по делу града на ком се налази, коначно ће постати јава у петак, када је предвиђено свечано отварање.
На 5.600 квадрата, путници ће имати максималан комфор и удобност, лифтови и покретне степенице водиће их до сваког перона, а бројни пултови за разне врсте услуга и шалтери, учиниће да проток људи буде сличан аеродромском. Радови на изградњи капиталног пројекта за нашу земљу су при самом крају, а око 100 радника ради на последњим припремама пред пресецање врпце.
Репортери "Новости" посетили су ово градилиште и затекли велики број неимара који "гланцају" простор испод Малешког брда, како би ускоро све било под конац. Спољашњи плато испред саме зграде је поплочан, улазни хол сређен по светским стандардима, а унутрашњост подсећа на зграде највећих светских аеродрома. Путници ће у овом објекту имати засебне долазне и одлазне улазе и излазе, што до сада није био случај.
- Све активности воде ка томе да 20. октобра, како је то најавио и председник Александар Вучић, железничка станице почне да ради - каже за "Новости" Ненад Станисављевић из "Инфраструктура железнице Србије".
Бивши концепт превазиђен
БИВША главна зграда железнице у центру престонице, која је престала да ради 2018. године, више није испуњавала услове модерног железничког превоза путника - подсећа Станисављевић. - Стручњаци сматрају да је концепт железничке станице која је чеона, а то је стара железничка станица у Београду, где су возови долазили и практично се окретали, па се враћали, превазиђен.
- Сада имамо пролазну станицу кроз Београд центар која је направљена по узору и принципу на све најквалитетније и најефикасније железничке станице у Европи. Она испуњава све услове функционалности.
- Радови на овом објекту почели су јула прошле године и ево, за нешто више од годину дана, овај велелепни објекат биће у потпуности завршен. На тај начин ће прича о "Прокопу" као главној железничкој станици након 50 година, напокон, бити завршена, а читав београдски железнички чвор стављен у пуну функцију.
После пуштања у рад, перонима ће се приступати из станичне зграде проласком кроз аутоматизоване контролне баријере, где ће путници очитавати своје карте и даље централним ходником бирати жељени перон. У самој згради направљене су две позиције за вертикалну комуникацију са перонима, а у ту сврху су поред класичног степеништа уграђени лифтови и покретне степенице за сваки перон.
Сам Београд центар је већ пет година главна железничка станица у престоници. Од 2018. године "Прокоп" је доказао да у саобраћајном смислу задовољава све потребе путника и корисника услуга. Данас овуда прође око 300 возова дневно, што је заиста велики број композиција. Плоча на "Прокопу", односно чувена "Кота 105", морала је да буде повећана за чак 50.000 квадрата, пре него што су почели радови на згради, првенствено због носивости.
По свом обиму, монументалности, али и капацитету, ова станица не само да ће бити једна од најбољих у региону, него и шире.
У оквиру станице постављено је осам шалтера за продају карата. Оне ће се продавати и на постављеним самоуслужним аутоматима, а за све информације путницима ће бити доступан и посебан инфо-пулт "Србија воза". Услужни и малопродајни локали покривају 800 квадрата простора, има их укупно 14, од чега је 12 планирано за комерцијалне делатности, док су два намењена за амбуланту и за потребе ТО Београд. Ту би требало да се нађу кафе, ресторан, пекара, апотека, новинарница, рентакар... У централном делу објекта планирана је отворена чекаоница за путнике и њихову пратњу. Железничко особље такође ће имати много боље услове него раније.
Из "Србија воза" истичу да су њихови приходи од продаје карата највећи у историји, што довољно говори, посебно на релацији између два највећа српска града, Београда и Новог Сада.
После "већања" које је трајало од 1971. године, 3. септембра 1976. године, у Улици Стјепана Филиповића на скроман начин обележен је почетак радова на "Прокопу", што су "Вечерње новости" тада забележиле на насловној страни. Међутим, после много перипетија, криза, санкција, бомбардовања и обустава из разних разлога, први део станице Београд центар отворен је тек у јануару 2016. године, односно, после 40 година настављена је њена изградња.
У претходних седам година држава је издвајала већа средства за уређење колосека и плоче изнад "Прокопа", да би и станична зграда коначно дошла на ред. Влада Србије је за изградњу станичне зграде склопила јавно-приватно партнерство, а уговор је потписан са компанијом "ПСП Фарман", почела је дуго очекивана изградња станичне зграде у оквиру комплекса железничке станице Београд центар.
Када се заврши изградња станичне зграде, приватни инвеститор ће на суседним парцелама градити пословне и комерцијалне садржаје. Након изградње, железнички део комплекса са припадајућим паркингом постаће искључива својина Републике Србије. Уосталом, да би железница могла да се модернизује, потребна је стратешка одлука државе и финансијска стабилност.
Радови се настављају
ПОСЛЕ завршетка станичне зграде, неимаре на "Прокопу" очекује још посла. Потребно је завршити грађевинске радове и опремање првог и другог колосека, као и додатна паркинг-места. Такође, због боље повезаности биће урађен и саобраћајни прилаз са ауто-пута Београд-Ниш, али радови неће почети пре следеће године.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (42)