СЕЋАЊЕ НА ВУКА ЈЕ СЕЋАЊЕ НА ЧОВЕКА: Породица и пријатељи дугогодишњег директора београдског Зоо врта обележили десет година од његове смрти

ЗООЛОШКИ врт није био Вукова друга кућа, он је овде живео и цео живот је посветио овом врту.

Фото: Анђела Стевановић

Није му било лако, имао је великих проблема, нарочито деведесетих, када није било довољно хране ни за људе, а он је успео да набави и за животиње, да не буду гладне. Нама, његовим пријатељима, много недостаје и кад помислим на њега, прво се сетим његове приче о томе како је започео своју авантуру из које је никао овај лепи део града. Сећање на Вука је сећање на човека.

Овако је данас говорио академик Душан Ковачевић поводом деценије од смрти Вука Бојовића (1940-2014), дугогодишњег директора београдског Зоолошког врта, на дружењу Вукових пријатеља и породице у "Врту добре наде", на месту где је он проводио највише времена.

Фото: N.Skenderija

На столу за којим је волео да седи, у кафићу смештеном између папагаја и зебри, стајали су ваза са жутим ружама, шољица кафе и чаша вина. Ту су биле Вукова прва супруга Анђелка Бојовић и ћерка Марија. На дедино место сео је мали унук Лав, син најмлађе ћерке Маше, коју је добио у браку са новинарком Весном Радовић.

А уз академика Ковачевића, за столом Вукови пријатељи: режисери Емир Кустурица и Љубиша Ристић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости" Милорад Вучелић, некадашњи директор ГАК "Народни фронт" проф. др Душан Станојевић, командант САЈ Спасоје Вулевић, пуковник ЈНА у пензији Веселин Шљиванчанин, проф. др Зоран Ћирковић, сликар Синиша Лабус, каратисткиња Тања Петровић, бивши кошаркаш Партизана Борис Бервас, џудиста Вук Рашовић, некадашњи голман Иван Ћурковић, глумица Лидија Вукићевић, некадашњи градоначелници Београда Небојша Човић и Драган Ђилас...

Foto: Фото: N.Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

Како је запазио академик Душан Ковачевић, не постоји професија која није седела за његовим столом и присетио се времена док је становао на Дорћолу када се, како је рекао, зоо-врт прво осетио па тек онда видео:

- У једном тренутку било је неподношљиво улазити овде, а када је Вук дошао почело је велико спремање, градња и свој изузетни дар за вајарство заменио је овим местом. Имао је великих проблема и ко је могао, помагао му је, али се он борио. Волео је да прича о својим путовањима, о крајевима где је добијао разне врсте животиња, успоставио је везу са људима на готово свим континентима и није чудо да је овај зоо-врт проглашен за најлепши градски зоолошки врт у свету. Вук Бојовић је помагао сваком коме је могао. Добио сам улицу у зоо-врту и то ми је једна од најзначајнијих похвала. Неко то може и да двосмислено тумачи, а ја се истински радујем томе јер сам одрастао са животињама.

Један од најбољих Вукових пријатеља проф. др Душан Станојевић присутнима је открио колико је некадашњи директор зоо-врта волео песме, знао много стихова напамет, рецитовао их, али и писао.

- Вук ми је рекао: "Песме се морају учити напамет, а песнике немој никад да упознаш". Неким чудом, почели су да се надмећу у песништву Вук Бојовић и Лане Гутовић. Један другом су писали песме, слали... Вуку је у "склапању" стихова помагао Милко Грбовић, а Ланету бивши директор Народног позоришта Боба Ђуровић. Била је то борба, песма на песму. Поделићу са вама само један стих који је Лане упутио Вуку Бојовићу: "На кухињу савремену ти ми личиш на моменте, јер ти као и она имаш све висеће елементе" - испричао је доктор Станојевић, што је насмејало све присутне.

Сарадње са Вуком Бојовићем током снимања филма "Подземље" сетио се и наш прослављени режисер Емир Кустурица. Кастинг који су тада имали у животињском царству био је веома необичан и нимало лак.

- Кад сам радио филм "Андерграунд", био сам једини који је улазио у зоо-врт авионима, камионима, тешким наоружањем и свим чудима која су заправо нарушавала хармонију коју је Вук створио - рекао је Кустирица. - Кастинг у овом зоолошком врту био је једна од најзанимљивијих ствари. Јер, човек обично прави кастинг са људима, а овде смо бирали тигра, па смо улазили у кавезе да видимо који тигар одговара, који је миран, који није. У Србији нисмо могли да нађемо мајмуна, он је побегао, а онда се касније показао као полудивљи. И дошли смо до немачког мајмуна, који је био узор и на коме сам ја научио шта значи бити мајмун. Треба можда поверовати у Теслине идеје да они који су живели никад нису умрли, а један од њих је Вук. И кад седимо овде и видимо његово дело, као да његов дух веје тим етером изнад нас.

Вук Бојовић рођен је 18. децембра 1940. године у Пљевљима, а пореклом је из села Зминац на Дурмитору, где је провео најраније детињство. Дипломирао је и магистрирао вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Извајао је тридесетак бисти, међу њима Вељка Влаховића, Драгана Ковачевића, Стојана Церовића, Саве Ковачевића. Најпре је био слободни уметник, па професор у основној и средњој школи, предавао је и у Вишој трговачкој школи у Београду, где је од 1982. до 1986. био директор. Објавио је неколико књига о причама из зоо-врта, а учествовао је у многим радијским и ТВ емисијама у којима је говорио о животињама.

Директор београдског зоо-врта Бојовић је био од 1. маја 1986. до смрти. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, поред сина Николе, убијеног 2013.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације