Београд

ТЕХНОЛОГИЈИ ИЗ ИНАТА: Јединствена изложба у Манаковој кући поводом 56 година од отварања

Б. Борисављевић

26. 11. 2024. у 14:56

МАНАКОВА кућа, смештена у предграђу некадашње Савамале на углу улица Краљевића Марка и Гаврила Принципа, обележила је 56 година од када је отворила врата за посетиоце.

ТЕХНОЛОГИЈИ ИЗ ИНАТА: Јединствена изложба у Манаковој кући поводом 56 година од отварања

Тим поводом отворена је годишња изложба полазника радионица традиционалних заната - ручног ткања, израде предмета од керамике, народних рукотворина и старих ликовних техника.

На свечаности гостима су се обратили директор Етнографског музеја Марко Крстић, начелница Манакове куће и чувар збирке Христифора Црниловића Маја Марјановић. Према речима Крстића, за историју, традицију, као и читаво културно наслеђе важна је чињеница да Манакова кућа слави 56 година постојања.

- Она је, како често истичем "кућа старих заната, модерној технологији из ината". Стари занати постају све значајнији, можда не видљивији, али ми смо ту да те занате укључимо и прикажемо - рекао је Крстић. - Етнографски музеј је на више начина подржао Манакову кућу, као свој саставни део. Узели смо ове године пећ за печење керамике и сада смо самостални да се бавимо тиме. Трудимо се да освежимо све оно што је потенцијал Манакове куће.

Марјановићева је објаснила да је спомен-збирка Христифора Црниловића још један повод за окупљање.

ЕСТЕТИКА НОШЊЕ

ПРВА стална поставка у Манаковој кући отворена је 1968. године под називом "Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века" и откривала је естетику ношње шопског, моравског и вардарског комплекса.

- Желимо да представимо рад човека који је, без икакве подршке институција прикупио предмете између два светска рата - навела је она. - Ту су предмети са територије Косова и Метохије, данашње Северне Македоније, Куманова...које су израдиле занатлије испред Призренске, Охридске чаршије.

Манакова кућа је саграђена око 1830. године, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је добила име и задржала га до данас. Неправилан облик темеља условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа се састоји од подрума зиданог каменом, приземља и спрата. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор. Манакова кућа представља један од ретких сачуваних објеката стамбене источњачко-балканске архитектуре у Београду.