ПОРЕЗ ВЕЋИ 4,4 ОДСТО: Заседала градска скупштина, усвојена одлука о цени квадрата
ЗА СТАН од 50 квадрата у трећој зони, где живи и највећи број Београђана, уплатница за порез ће бити већа за 600 до 700 динара на годишњем нивоу, предвиђено је Одлуком о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији града Београда за утврђивање пореза на имовину за следећу годину
Ова одлука усвојена је на јучерашњој седници Скупштине града. Просечно повећање пореза износи око 4,4 одсто, у градску касу ће се, по овом основу, следеће године слити 27,5 милијарди динара.
Образложући предлог одлуке Никола Никодијевић, председник Скупштине града је истакао да се постојеће цене односе на 2023. годину пошто Привремени орган града није имао надлежност да утврди ценовник за ову годину.
- За израчунавање цене пореза се узима промет некретнина у датој зони до 30. септембра. На просечну цену утиче амортизација, где попуст иде до 40 одсто у односу на старост објекта, тако да највећи попуст имају власници станова и кућа који су старији од четири деценије - рекао је Никодијевић. - Не можемо рећи да не постоји раст цена некретнина у Београду, тако да се може остати на пореским стопама које су биле 2023. године. Олакшице ће ићи до 50 одсто, односно 20.000 динара.
Он је објаснио да ће највеће повећање пореза имати правна лица јер 2023. није обрачунавана пореска стопа, пошто је у Београду био Привремени орган, па је порез плаћан на име књиговодствене, а не тржишне вредности.
Град је подељен на 14 зона, али је девет најзаступљеније што се тиче станова и породичних кућа. У екстразони су Булевар кнеза Александра Карађорђевића, Љутице Богдана и бројне друге улице на Дедињу. Просечна цена квадрата стана у овом делу града је 241.950, док је по претходној одлуци цена била око 14.000 динара нижа.
Као прва зона дефинисан је део око Калемегдана, Булевар деспота Стефана, Устаничка улица, Теодора Драјзера, која је делимично и у екстразони, Здравка Челара, Булевар ослобођења, а у овој зони цена квадрата скочила је за 10.000 динара. Овој зони припадају и делови Новог Београда, булевари Михајла Пупина и Николе Тесле, Јурија Гагарина као и делови Земуна.
Друга и прва зона у великој мери се преплићу. Палилула, Вождовац, Чукарица и Раковица, делови Новог Београда и Земуна као и Сурчина у општине које се налазе у више зона. Седму и осму зону у највећој мери чине ободне општине Барајево, Младеновац, Гроцка, Лазаревац и Обреновац.
Седницу Скупштине града обележила су међусобна препуцавања власти и опозиције. Одборници су одбацили предлог шефа одборничке групе "Крени-промени" Саве Манојловића да се у дневни ред уврсти расправа о отказивању Специјализоване изложбе "Експо 2027", као и да се у дневни ред уврсти Предлог закључка о заштити све три зграде Генералштаба и Предлог закључка о застављању рушења Старог савског моста.
Такође, није прихваћен ни предлог шефа посланичке групе Народног покрета Србије Милоша Павловића да се формира радна група за испитивање стања у Градском саобраћајном предузећу Београд и Секретаријату за јавни превоз. Предложено је и да се расправља о смени в. д. директора ГСП Зорана Шарца, али није било већине.
Са дневног реда је скинута тачка о изменама одлуке о такси превозу, ради додатног усаглашавања. Већином гласова усвојени су ребаланси за поједина комунална предузећа, као и цене закупа пословног простора у власништву Града за 7,5 одсто.
Усвојено је и низ планова детаљне регулације.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)