ТРИ ПРИЈАВЕ ДНЕВНО: У Београду нема верског објекта, тржног центра, или раскрснице без просјака

ГОТОВО да нема прометније улице, раскрснице, верског објекта, тржног центра или кафане у Београду испред којих свакодневно, и у свако годишње доба, не затекнемо просјаке.

Фото А. С.

Појединачно или "породично". Према речима потпуковника Љиљане Стојановић, заменика начелника Одељења за јавни ред и мир Управе полиције за Београд, прошле године Прекршајном суду у Београду поднета су укупно 643 захтева за покретање прекршајног поступка, а ове године - 1.105, што је у просеку три дневно. 

Сходно Закону о јавном реду и миру, просјачење је санкционисано као прекршај, за који је предвиђена новчана казна од 5.000 до 10.000 динара и казна затвора у трајању до 30 дана - објашњава наша саговорница, додајући да се већина преступника, и после изречене казне, поново враћа на старо и на улицу. 

На улицама просе стари, млади, деца (која иначе не подлежу кривичној или било каквој другој одговорности), инвалиди, мајке са бебама од неколико месеци у рукама, а све чешће се могу затећи и они који у ове сврхе злоупотребљавају животиње. 

- У ситуацији када су деца или малолетници затечени у просјачењу, предузимају се мере и радње у циљу заштите њихових права и њиховог збрињавања, уз сарадњу са надлежним Центрима за социјални рад - каже Стојановићева. - Када децу и малолетнике злоупотребљавају старији и шаљу их на улицу да просе, против таквих се подносе кривичне пријаве због запуштања и злостављања малолетника, као и кривичног дела трговине људима. 

Неретко се дешава да деци која просе, пролазници понуде да им купе храну, што она одбијају, тражећи искључиво новац. 

- Нису они гладни. Та деца су послата да зараде новац за оног ко их је и послао на улицу. Углавном су то родитељи који од тог новца живе, али има случајева и да је у питању и неко други, попут рођака који наводно брине о детету. 

Наша саговорница каже да до сада, није било случајева да је полиција ухватила на лицу места неког ко просјачи, а да је код себе имао већу количину новца. 

- Зарада од просјачења свакако постоји. Дакле, просјак може да заради дневно више него што је дневница неког мајстора. То је око 50 евра. Ако сваког дана проси и узме исту суму новца, није то много, али ни мало. 

Осим људи са инвалидитетом и оних, најчешће мајки које злоупотребљавају малу децу држећи их уз себе и тражећи новац од грађана, постоје и такозвани викенд просјаци: 

- Реч је о особама које долазе из других градова, најчешће провинције, водећи се тиме да је Београд главни и велики град и да има више људи, те верују да тако могу више и да зараде. Они траже милостињу у виду новца, углавном на улицама, а појединци чак и од људи који седе по кафићима. 

По речима наше саговорнице, у престоници просјака има свуда. 

- Не можемо тачно рећи да постоје одређена места на територији града Београда на којима има више оних која траже милостињу - каже Стојановићева. - То су углавном места на којима је већа фреквенција људи и возила, попут центра града или места у близини верских објеката, нарочито Храма Светог Саве, затим аутобуска стајалишта, саобраћајне раскрснице. Највише их је, ипак, у време неких важнијих манифестација или празника, новогодишњих, божићних, ускршњих, кад знају да на улицама има доста људи. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације