У МИНУТ ПО РЕДУ ВОЖЊЕ СА ВЕСНОМ: За воланом дуплог аутобуса ГСП-а од јула је крхка плавуша

ДА никад није касно пронаћи посао који волиш, потврђује прича возача ЈКП Градско саобраћајно предузеће, Весне Плавшић.

Foto: Zoran Jovanovic

Она је схватила да од прве љубави не може побећи, па је тако 2019. године, са навршених 45 година, одлучила да да отказ и запосли се као возач аутобуса.

Екипа "Новости" се срела са Весном на радном месту, после позива читаоца који је са одушевљењем испричао "да дупли, пун аутобус 23 вози крхка плавуша". Иако је у средњој саобраћајној школи похађала смер за возача трамваја - саобраћајног техничара, Весна истиче да је њена највећа жеља одувек била да вози аутобус.

- Трамваји ми никада нису били занимљиви, иако изузетно поштујем колеге трамвајџије. Тешко је возити трамвај, нарочито по киши и у јесен када је лишће по шинама. Ја сам више волела слободу у кретњи, не волим да сам ограничена у простору, што је случај са трамвајима - испричалала је Плавшићева.

Весна је пре запослења у ГСП-у 15 година била запослена у ЈКП Градско зеленило, где је кратко била возач камиона, а затим пословођа. Истиче да је дала отказ у тренутку када је схватила да нерасположена одлази на посао и да тамо више није срећна.

Линију 23 вози пет месеци, а када викендом "одрађује" смене вози и аутобус 95.

Према Весниним речима, када је пре четири и по године почела да вози аутобус на линији 101, колеге су биле скептичне.

- На почетку је било разноврсних шала на мој рачун. Било им је чудно како је могуће да жена у штиклама без проблема вози. Мада су се сада већ навикли и не могу без мене - испричала је кроз смех Плавшићева.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

Весна свако јутро устаје у 3.20, и истиче да јој то не пада тешко. Смена јој почиње у 4.50 а за јутарње шминкање јој треба 15 минута.

Како возачи ГСП-а једном годишње имају норму да месец дана "одрађују" двократно радно време, такозвану шихту, која зна да буде напорна, Весна истиче да јој ни она не пада тешко, и да је на почетку чак сама тражила да је ради.

- Радила сам шихту три и по године, када сам возила линију 105. Сама сам то тражила, јер ми је у том периоду живота тако одговарало. Сада радим једном годишње када ме колеге замоле - прича Весна за "Новости".

Она наводи да иако људима делује да је физички тешко возити аутобус, то заправо није тако.

- Физички није тешко, више је потребна концентрација. Велика је густина и проток саобраћаја и путника, морам увек бити на опрезу што је увек стресно, али не толико да ми волан постане непријатан.

Весна истиче да до сада није имала неугодне ситуације са путницима, и да ,срећом, није доживела сударе. Једном се десило да је у вожњи био оштећен ретровизор.

Честа је тема за разговор да ли су жене равноправни возачи са мушкарцима, а Весна на ово каже да су можда пажљивије, иако је мушки пол веома добар у вожњи.

- Сматрам да су жене уопштено пажљивији возачи од мушкараца, мада мушкарци веома добро возе. Све зависи од осећаја и да ли човек воли оно што ради. Наравно да знамо да будемо нервозни, али то не би смело да се одражава на путнике - наводи Плавшићева.

Весна има два сина, који су поносни на мајку која обавља одговоран посао.

- Млађем сину другари у школи са одушевљењем коментаришу маму која вози аутобус, док је он, наравно, поносан. Иако су моји синови већ навикли на моје занимање. Млађег и даље возим, док старији има тридесет година и већ дуго сам себе вози - кроз смех каже Весна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације