ПАЛАТА АЛБАНИЈА: Најстарији небодер у Београду - симбол модерне архитектуре (ФОТО/ВИДЕО)

Новости онлајн

25. 04. 2025. у 16:00

ПАЛАТА АЛБАНИЈА један је од најзначајнијих југословенских примера модерне ахтектуре у улици у којој се некада налазила истоимена кафана "Код Албаније".

ПАЛАТА АЛБАНИЈА: Најстарији небодер у Београду - симбол модерне архитектуре (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Н.Скендерија

Нушићева омиљена кафана постала најстарији небодер у Беораду

Претпоставља се да је кафана "Код Албаније" подигнута половином 19. века, а да је дуго година била једна од омиљених локација на коју су Београђани свраћали. 

Кафана "Код Албаније" дуго је била место сећања на Београд и његову топлину, била је централно место на ком су се окупљали боеми 20. века, а писац Бранислав Нушић један је од најпознатијих српских књижевника који је био редовни посетилац ове кафане и често је писао о њој.

Фото: Принтскрин

Одлуком београдске општине, кафана "Код Албаније" је заједно са две суседне зграде у Кнез Михаиловој улици услед дотрајалости и због хигијенских услова, порушена 1936. године и управо ово место је ослобођено да се град Београд украси једном оваквом репрезентативном грађевином.

Зграда Албаније први београдски небодер

Зграда "Албанија" (пуни назив: Палата Хипотекарне банке Трговачког фонда) се налази на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице, у самом срцу града. Има 13 надземних и четири подземна спрата, висока је 53 метра и укупне је површине 8.000 метара квадратна. У време изградње била је највиша зграда на Балкану и представљала је врхунац економског раста Београда између два светска рата.

Архитектонски пројекат палате изградили су Бранко Бон и Милан Гракалић 1938. године, док су за конструкцију били задужени инжењери Миладин Прљевић и Ђорђе Лазаревић. Зграда је изграђена од армираног бетона, што је у то време била новина у грађевинарству на овим просторима.

Током година, палата Албанија је постала један од најпрепознатљивијих симбола Београда. Иако је претрпела одређена оштећења током Другог светског рата, зграда је обновљена и наставила је да доминира градским пејзажом. Године 1984. проглашена је спомеником културе, што сведочи о њеном значају за историју и архитектуру Београда.

Фото: Архива

Назив ,,Албанија" није у корелацији са ратном историјом

Палата Албанија у Београду добила је име по истоименој кафани "Код Албаније", која је постојала на том месту од 1860. године. Назив кафане, а касније и палате, није директно повезан са захвалношћу према Албанији, већ је име кафане било инспирисано тадашњим обичајима да се угоститељски објекти називају по страним земљама и градовима.

Године 1918. Први светски рат је завршен, а кафана мења име у "Албанија". Одавде вероватно потиче једна од највећих заблуда о њеном имену. Ниме, верује се да је кафани у центру града то име дато у знак захвалности Албанији због тога што је дозволила српској војсци и народу да преко њене територије дођу до савезничких бродова, који су их од албанске обале пребацили на Крф.

Међутим, то није тачно, кафана у свом имену има реч "Албанија" читавих седамдесет година пре почетка рата. Такође, то није једини објекат са тим именом. У Београду се у то време налазе још две кафане - једна са именом "Мала Албанија", а друга "Албанез". 

Ратна историја: Палата била погођена током бомбардовања

Што се тиче ратне историје палате "Албанија", током Другог светског рата зграда је претрпела значајна оштећења. 

У вечерњим часовима 19. октобра 1944, двадесетдвогодишњи партизан Младен Петровић је поставио југословенску заставу са црвеном звездом на врх палате "Албанија". Током тог подвига, Петровић је био рањен, али се опоравио довољно да учествује на Сремском фронту, где је касније погинуо заједно са својим братом.

Освајање ове зграде омогућило је партизанским снагама напредовања ка Београдској тврђави и ослобађање ширег подручја око Главне железничке станице, што је довело до потпуног ослобођења Београда 20. октобра 1944. године.

Након рата, инжењер Ђорђе Лазаревић је учествовао у реконструкцији зграде. Фасада је у потпуности обновљена 1958. године, када је оригинални италијански мермер замењен јефтинијим, домаћим материјалом.

Фото: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

НАЈВЕЋИ БОНУС ЗА ОНЛИНЕ КЛАЂЕЊЕ - САСТАВИ ТИКЕТ БЕСПЛАТНО