ОСТАВШТИНА СВОМЕ НАРОДУ: Капетан Мишино здање - Један од најлепших примера архитектуре 19. века у Београду
У СРЦУ Београда, Капетан Мишино здање је једна од најпознатијих београдских грађевина 19. века. Грађена између 1857. и 1863. године, добила је име по свом богатом и утицајном власнику, капетану Миши Анастасијевићу, значајном српском трговцу и филантропу.
Зграда је првобитно била планирана као палата за Анастасијевићеву ћерку, Сару Карађорђевић, али је због промена политичке ситуације, он 1863. године поклонио држави. Данас је у згради седиште Универзитета у Београду, као и део Филозошког факултета.
Првобитна намера Капетан-Мише била је да зграду подигне за двор несуђеног владарског пара – своје кћери Саре и Ђорђа Карађорђевића. Међутим, како је Светоандрејска скупштина 1859. године одлучила да врати кнеза Милоша на владарски престо у Србији, изгубљене су све наде о доласку на власт Карађорђевића. Тако је још током изградње, зграда завештана „отечеству“ за смештај више културних и просветних установа тадашње Кнежевине Србије: у њу се одмах након изградње уселила Велика школа, затим Гимназија, Министарство просвете, Реалка, Народна библиотека, Народни музеј и друге.
Капетан Мишино здање, пројектовано је од стране чешког архитекте Јана Неволе, а грађено од стране мајстора Јосифа Штајнхлехра и представља једно од најважнијих архитектонских остварења свог времена у Србији. Архитектонски стил зграде комбинује елементе романичког, готичког и ренесансног дизајна, због чега је међу Београђанима позната као "Венецијанска палата". Кроз своју историју, зграда је имала различите намене, од Велике школе, Министарства просвете, па до Народног музеја.
Зграда је, поред тога што има значајну културну вредност, била и стратешки постављена, будући да је у то време била највиша грађевина у Београду, те је служила као осматрачница. Ватрогасци су користили овај објекат за праћење пожара у околини, јер је са ње било могуће уочити пожаре у широј околини града.
Архитектонска значајност
Дизајн зграде, под утицајем архитектонских праваца 19. века, карактерише симетричан правоугаони облик са два крила раздвојена великим вестибулом. Фасада је подељена на три дела, са централним торњем који је окружен са два симетрична крила. Венецијански прозори са полукружним луковима и детаљна декорација, укључујући скулптуре Аполона и Минерве, одражавају циљ зграде да буде центар за уметност и образовање.
Јан Неволе, архитекта који је пројектовао зграду, био је значајан чешки инжењер и архитекта који је одиграо кључну улогу у модернизацији српске архитектуре. По доласку у Србију 1842. године, Неволе је радио на више важних пројеката, укључујући изградњу Војне болнице у Београду и Старе војне академије. Његово дело на Капетан Мишином здању сматра се једним од његових најважнијих достигнућа.
Оставштина великог филантропа
Капетан Миша Анастасијевић рођен је 1803. године у Поречу на Дунаву и започео је своју трговинску каријеру још у младости. До тренутка његове смрти 1885. године, постао је један од најбогатијих људи у Србији. Своје богатство стекао је претежно трговином соли, контролишући флоту од 74 брода. Упркос свом богатству, Анастасијевић је био познат по својој великодушности и скромности. Био је дубоко ангажован у јавном животу и имао је значајне везе са важним личностима као што је кнез Милош Обреновић, који га је 1833. године именовао за "капетана Дунава".
Анастасијевићеви доприноси српском друштву нису се ограничавали само на трговину, већ је био и велики покровитељ образовања и културе. Његово поклањање зграде држави означило је прекретницу у њеној намени, јер је постала средишњи центар за образовање и културни развој Београда.
Улога здања у образовању Србије
Кроз своју историју, Капетан Мишин здање било је центар српског образовања. Прво је у њој била смештена Велика школа (касније Универзитет у Београду), а потом је постала домаћин разних академских и културних догађаја. Велика сала зграде била је место значајних историјских догађања, укључујући седнице Народне скупштине и изложбе о српској средњовековној уметности.
Њена функција се развијала како су потребе за образовањем у Србији расле. Почетком 20. века, зграда је постала кључни део Универзитета у Београду, симболишући интелектуални и културни напредак земље. После Другог светског рата, зграда је рестаурирана и наставила је да функционише као образовни и културни центар.
Опстанак кроз ратове и време
Као и велики део Београда, Капетан Мишино здање претрпело је значајна оштећења током година ратова. Грађевина је тешко оштећена приликом бомбардовања Београда 1862. године, а касније и током Балканских ратова и Првог светског рата. Ипак, зграда је била редовно поправљана и рестаурирана, с посебним рестаурацијама које су вршене почетком треће деценије двадесетог века и након Другог светског рата.
У последњим деценијама, зграда је постала домаћин Београдске археолошке колекције, додајући нову димензију њеној културној важности. Зграда остаје симбол отпорности и историјског развоја Београда, одражавајући архитектонску лепоту града и његову богату културну баштину.
„МИША АНАСТАСІЄВИЋЬ СВОМЪ ОТЄЧЄСТВУ“
Занимљив детаљ овог објекта је натпис на њему: „МИША АНАСТАСІЄВИЋЬ СВОМЪ ОТЄЧЄСТВУ“. Овај натпис је написан старом ћирилицом која је била у употреби пре реформе Вука Караџића из 1868. године, будући да је објекат изграђен пет година пре тог датума. Поред тога, ветроказ на врху објекта садржи ћирилична слова која означавају стране света: С, З, И, и Ю, уместо данашњег слова Ј, које је Вук Караџић узео из латинице.
Капетан Мишино здање утврђено је за културно добро од изузетног значаја 1979. године, а многи сматрају да би требало да буде додатно валоризовано због своје историјске важности.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)