ВРЕМЕ ЕГОИЗМА ДАНАС ЈЕ ПОКРИВЕНО ЛАЖНИМ ХУМАНИЗМОМ: Анрополог Бојан Јовановић, аутор књиге "Моћ бола" о издржљивости, траумама, потискивању

ФЕНОМЕН најнепријатније емоције која прати човека од доласка на свет до последњег даха, тема је истраживања антрополога и књижевника Бојана Јовановића у књизи "Моћ бола".

фото Приватна архива

Реч је о првом делу код нас ове врсте, у коме аутор тумачи најзначајније аспекте бола за разумевање савременог човека и његових самоисцељујућих потенцијала у превазилажењу недаћа, али и саосећања са другим бићем. Све у свему, књига представља значајан прилог заснивању антропологије бола као дисциплине која би могла допринети и његовом одговарајућем саморазумевању.

Аутор бројних антрополошких књига ("Карактер као судбина", "Блискост далеког", "Љубав и опраштање", "Пркос и инат", "Ново варварство" и друго) на ову тему говори за наш лист.

о Кажете да човек постаје зрела личност кад стекне способност контролисања сопствених нагона и подношења бола. Да ли се то односи на његов и физички и духовни аспект?

- Циљ индивидуационог процеса је да појединац постане целовита и зрела личност, што значи да стекне одређену отпорност према болу, без обзира да ли је он физички или душевни. Међутим, човек је целовито психофизичко биће, а сваки појединац, зависно од изграђености своје личности, различито подноси физичке и душевне невоље. Будући да омета наше нормално животно функционисање, у тренутку када смо му изложени, бол добија за нас приоритетан значај и тада се показује се да је неко отпорнији на његов физички, а неко на његов душевни аспект.

о Постоје ли народи и културе које су "издржљивије" у његовом подношењу, односно суочавању с болом?

- Не постоје природно издржљивији народи на бол и патњу, јер долазак на свет сваког људског бића обележава траума рођења. Међутим, одређени народи културом и традицијом формирају своју осетљивост према критеријуму повишеног прага бола како би подносећи природне или социјалне невоље могли да функционишу. Зато се и постижу већу издржљивост бола.

фото Промо

о Колико васпитање и образовање, па и менталитет, утичу на начин с којим се појединац или колектив с њим носи?

- Независно од индивидуалних осећања појединаца, колектив је најбитнији чинилац у васпитно-образовном процесу својих чланова. У том процесу се ствара њихов менталитет, образац испољавања њихових осећања и утврђује граница која дели осећање радости и бола. Тако су и појединци испољавали своје емоције према тим критеријумима, па се и дубина бола различито изражавала. Тај праг заједничког осећаја, добија и одређене естетске изразе. Тако није примерено да ратник изражава свој бол или да заплаче због њега. И у нашој традицији обичај је да лекари храбре децу да буду јунаци када треба да приме инјекцију или да истрпе стоматолошку интервенцију. Стари Грци нису приказивали своје рањене јунаке са болним изразом на лицу, јер се то није сматрало естетским: тиме би бол губио у својој величини. Њихово стоичко држање и мирноћа изражавали су праву дубину њиховог бола.

о Какве све могу бити последице потискивања бола (у психолошком смислу), без накнадног процесуирања?

- Човекова душа је, по природи, осетљива и потиснути бол оставља трага. Испоставља се да су потцењене трауме јаче од нас, када нам се враћају независно од наше воље и дају ритам нашем животу, јер тада уместо да ми владамо њима, оне владају нама. Показује се, такође, да неки егоистични, непромишљени и лоши поступци према другима доносе и очекивано почетно задовољство починиоцу, али последице тих поступака (уколико није реч о психопати) покрећу у њему рад савести чији је резултат кајање и душевни бол.

о Ако је искуство бола индивидуално и лично, шта се може наћи на његовом супротном полу? Односно, које су крајности?

- На супротном семантичком полу је задовољство, па се зато и сматра да су бол као осећање незадовољства и задовољство - емоционалне крајности. Међутим, реалним сагледавањем природе ових емоција оне су веома блиске и лако прелазе једна у другу, због чега се и јавља њихова помешаност у задовољству бола и болу задовољства. Имајући у виду дубинску детерминанту тих позитивних и негативних осећања откривамо да су она на истом енергетском полу, док је њихова стварна супротност емоционална индиферентност. Када човек размишља са становишта својих осећања, било да је реч о пријатним или непријатним емоцијама, онда се показује и релативност његове моралности, да је добро оно што му пружа задовољство, а лоше оно што му их ускраћује. На основу овог критеријума, он се и политички опредељује: на изборима даје свој глас оној странци чија би му власт пружила обећано животно задовољство.

о Занимљива је чињеница да је реч "бол" у српском језику и мушког и женског рода. То тумачите чињеницом да се на ову емоцију може агресивно одговорити или је пасивно трпети. Постоји ли још неко, могуће, објашњење у разликама између "мушког" и "женског" бола?

- У језику родна разлика не указује на полну, већ на примарну генетичку диференцираност моћи бола. У конвенционалном схватању, заснованом на дуалном обрасцу, супротности мушког и женског, подразумевају преовлађујућу активност и пасивност. Међутим, ти супротни принципи су комплементарни, међусобно повезани и зависни у животној реалности човековог душевног света. Будући да је његова психа мушко-женска, односно женско-мушка и да садржи карактеристике оба пола, сваки појединац, зависно од своје личности, реагује различито на моћ бола која га може подстаћи на активност којом превазилази неугодно стање или га затворити у пасивно трпљење.

о Ако је однос према болу и невољама других одредница етичности као духовне вертикале човековог постојања (а тога је у свету, евидентно, све мање), шта нам то говори о цивилизацији у којој живимо?

- Говори нам о све израженијем и све већем егоизму, који се прикрива идеологијом лажног хуманизма, демократије и слободе. Осетили смо и сами бол тог безосећајног лицемерја када је, под лажним изговором у име спречавања наводне хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији, НАТО повео рат против наше земље. Хенри Кисинџер и Џефри Сакс признали су да је тај рат покренут због успостављања америчког војног присуства у јужној српској покрајини. Покретање освајачких ратова у циљу остварења сопствене користи показатељ је стања моралности данашње цивилизације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације