НА РАДОСТ СВИХ ГРАЂАНА БЕОГРАДА: Освануће 2026. нови велелепни мост, а мржња ће да настави да раздире мрзитеље

У ТОКУ априлског рата 1941. године Југословенска војска срушила је мост Краља Александра, једину везу Београда са Сремом (остао је само Железнички мост).

Foto: Zoran Jovanovic

Србија, заједно са Београдом, као што је познато потпала је под директну Немачку окупацију, а до леве обале Саве простирала се Независна Држава Хрватска, оформљена већ 10. априла 1941.године.

Како је окупатору био потребан мост за превоз својих трупа преко реке Саве ту је 1942. године постављен челични мост фирме Крупп, који је претходно био предвиђен да на одређеном месту премости реку Тису.

О техничким подацима самог моста све се зна, али само тадашњи Београђани, међу којима је била и моја породица, доживљавали су мост као нешто језиво што се надвило над нашом дивном реком Савом. Мост је служио како за Немачке војне сврхе тако и за превоз цивила, али на жалост само у једном смеру.

Гледали су Београђани како пуни Немачки камиони одводе цивиле, жене, децу, старце у усташки логор Старо Сајмиште који се налазио одмах са друге стране. Преко тог моста и из тих транспорта никада се нико жив није вратио, а најмање тим путем...

Гледали су Београђани како преко тог моста прелазе затворени камионети пуни Јевреја,у којима је увек била убачена конзерва активираног отрова ЦИКЛОН Б. Хиљаде Јевреја који су живи превежени преко тог моста на усташко стратиште Старо Сајмиште, задње што су могли да виде била је наша лепа река Сава.

Гледали су тадашњи Београђани и велике гомиле заглављених српских лешева које је вода донела до стубова моста. То су били лешеви покланих цивила, Срба, које је река Сава доносила целим својим током кроз НДХ.

Фото: З. Јовановић

У више наврата гомиле лешева су биле толико велике и смрад распаднутих тела толико се ширио Београдом да су сами Немци минирањем морали да ослободе стубове моста.Тај мост ужаса звали су Немачким или Окупаторским мостом.

20.октобра 1944. године при повлачењу Немци су цео мост минирали, а ми смо у школи учили да је један храбри учитељ Зарић, неким ашовчићем прекинуо главну везу од детонатора. На жалост по историју истина је нешто другачија,два руска деминера, са брзим чамцем дошли су из правца Дунава и извршили деминирање, при чему је један и погинуо. Исти су били и одликовани највишим одликовањем наших власти, али  дошла је 1948.година, и ова истина завршена је у некој архиви.

Када је уместо срушеног моста Краља Александра направљен нови мост, користећи делове старог, што може и данас да се види, логично је да се Немачки мост почео звати Старим мостом.

Функционисао је Стари мост, али све теже како се повећавао саобраћај у Београду,а највећи проблем је настао када су паметни стручњаци решили да, седамдесетих година прошлог века, поставе трамвајске шине преко њега ка Новом Београду! Шине су постављене по сред моста који за то није био предвиђен, тако да је пролаз тешких трамваја, мало, мало разлокао коловоз и стварао велике кратере са обе стране шина! Градске службе биле су приморане да сваки час крпе и попуњавају те рупе, и то је трајало деценијама...

Мислим да се до последњег дана Старог моста сви возачи добро сећају какве су биле авантуре прећи преко њега.

Најзад су садашњи Београђани дочекали да се тај мост замени новим, модерним, са по две коловозне траке, трамвајским шинама између њих, пешачким стазама, као и посебним бициклистичким стазама. Све ово уз адекватан приступ са обе стране моста.
После свега овога наведеног настаје један тотални шок, који сваком нормалном Београђанину може да помути разум. Почетком радова на демонтажи Старог моста уследиле су насилне демонстрације против градитеља које је, да буде тотално бизарно, морала да чува полиција од сопствених грађана! 

Наиме, бесна опозиција што овакав капитални објекат за град Београд ради данашња власт, проглашава Стари мост симболом Београда. А ја бих за ово рекао "Боже ме сачувај!"
Јуришале су на градитеље све перјанице опозиционих странака и покрета који не завређују ни име да им се више помиње, сви плаћеници, а мора се признати и доста деце која од историје нису знали ни слово "И". Све време су показивали да је патолошка мржња према тренутној власти подједнака као мржња према Београду, Београђанима, па и њима самима који ће сутра користити нови мост.

Освануће 2026. године нови велелепни мост на радост свих грађана Београда, а мржња ће да настави да раздире мрзитеље који ће сада да се селе на нова градилишта....

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације