СЕКУ И ПО ПРИВАТНИМ ИМАЊИМА: Државне шуме на територији града смањене, несавесни се често лате секире у Барајеву, Младеновцу, Сопоту...
ПОВРШИНА државних шума на територији Београда од почетка године смањена је за 112 метара кубних, док је у приватним чак пет пута више стабала бесправно посечено.

Много има илегалне сече
Несавесни суграђани, ради сакупљања дрва за огрев, најчешће се одлучују да опустоше биљне оазе у приградским општинама Барајево, Младеновац, Сопот и Обреновац. Међутим, иако се сваке године надлежне институције, али и приватни власници суочавају са нелегалном сечом дрвећа, подаци из претходне деценије показују да се њихов број ипак редуковао.
- Иако су београдске шуме приступачне и окружене насељима, реч је о минорним количинама, али и поред тога осуђујемо сваку неосновану сечу, макар и једног стабла. Када анализирамо последњих десет година, количина бесправно посеченог дрвећа на територији престонице се константно смањује - објашњавају, за "Новости", из ЈП "Србијашуме". - Разлози су прелазак на друге врсте грејања, смањење броја становника у сеоским домаћинствима, појачана контрола промета и рад чуварске службе у државним шумама.
Секретаријат за послове Комуналне милиције је од 1. јануара до 15. октобра евидентирао укупно 117 контрола у вези са нелегалном сечом дрвећа на територији Београда. Примљено је укупно 106 пријава, а обављено је и 11 самосталних поступања. Приликом наведених контрола, издато је 11 прекршајних налога, десет је прослеђено надлежном органу ради предузимања мера из оквира његове надлежности, а издато је и једно усмено наређење.
НАЈВИШЕ ПРИЈАВА НА ЧУКАРИЦИ
ПРЕМА евиденцијама Градског секретаријата за послове Комуналне милиције, највише пријава од почетка године до средине октобра било је на територији општине Чукарица, и то 24, затим следе Нови Београд 17, Звездара 12, Палилула и Земун по десет, Савски венац девет, Вождовац и Раковица по шест.
Удару моторних тестера изложеније су приватне шуме, а како су нам рекли у овом предузећу, сеча власничких стабала је последица нерешених имовинских питања, лоших родбинских и комшијских односа. С друге стране, о државним шумама се интензивније брину чувари ЈП "Србијашуме" уз пратњу шумарских инспектора и припадника МУП.
- Јавно предузеће "Србијашуме" задужено је искључиво за чување државних шума, а у приватним шумамама, када је реч о бесправној сечи, можемо само да извршимо процену штете након што нас власник о томе обавести - кажу у овом предузећу.
Несавесни суграђани се лате секире претежно у приградским општинама Барајево, Младеновац, Сопот и Обреновац, што је и разумљиво, с обзиром на то да велики број становника који живе у сеоским домаћинствима користи дрва за грејање.
ХРАСТ НАЈЧЕШЋА МЕТА
НА мети несавесних становника престонице највише се налазе различите врсте храстова, као што су цер, храст китњак, храст лужњак, затим багрем, а у подручјима уз веће реке у питању су топола и врба.
Препоручујемо

КАЖЊЕН СА 250.000 ДИНАРА: Бесправна сече у Националном парку „Фрушка гора“
30. 09. 2020. у 13:42

ЗАКОНСКА ОДБРАНА КОШУТЊАКА: Поднели захтев председнику Вучићу да заштити градску шуму
23. 09. 2020. у 08:23

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (3)