ПРИПРЕМЕ ЗА ОБНОВУ ЗГРАДЕ САНУ: Пројекат за реконструкцију објекта највише научне и уметничке установе, враћају изворни изглед фасаде палате
ПАЛАТА у којој је смештена Академија наука и уметности САНУ у Кнез Михаиловој улици биће реконструисана и дограђена. Урбанистички пројекат за обнову од 23. новембра биће на јавној презентацији у Градској управи. Према плану, биће обновљене и преуређене поједине просторије, а фасада ће бити санирана како би јој се вратио изворни изглед. Осим обнове постојеће зграде, планирана је и доградња атријума у мултифункционалну дворану на месту где се тренутно налази библиотека са приземљем, међуспратом и мезанином.

Темељи зграде постављени су пре Првог светског рата
Највишој научној и уметничкој установи у Србији, изграђеној у првој половини 20. века, вратиће се стари и додати нови обриси, али под будним оком Завода за заштиту споменика културе и јавности, будући да је културно добро од 1964. године под најстрожим режимом заштите.
- Просторно-програмским концептом реконструкције мора да се постигне очување изгледа фасаде и декоративних елемената, као и габарита зграде - наводи се у урбанистичком пројекту. - Од овог става се може једино одступити у делу објекта атријума где ће се доградити мултифункционална дворана. У оквиру реконструкције, потребно је на фасаде вратити поједине архитектонске елементе, изворно стање, куполу са новом геометријом, сходно историјском стању са декоративним елементима.
Како се наводи у плану, на међуспратној етажи замишљени су помоћни излагачки и презентациони простори Галерије науке и технике и Галерије ликовних и музичких уметности. Мултифункционална дворана треба да буде уклопљена у постојећи контекст зграде, а биће пројектована са холским простором и пратећим садржајима за функцију САНУ, а повремено за ширу јавност.
АРТ НУВО
ЗГРАДА САНУ пројектована је у стилу еклектицизма са необарокним и арт нуво утицајима односно припада касној, академизираној сецесији.
- Библиотека ће бити измештена из приземља у сутерен због великог оптерећења од терета књига које потенцијално могу да угрозе конструкцију - стоји у плану. - Клупски простори ће се приближити кругу просторија намењених јавним збивањима како би били лакше приступачни пре и после значајног окупљања у згради.
Из централног хола предвиђена је директна веза са Галеријом ликовне и музичке уметности и Галеријом науке и технике. Наспрам степеништа, непосредно поред клупских происторија, пројектована је унутрашња башта са гарнитурама за седње окружена зеленилом.
Објекат САНУ подигнут је на темељима постављеним пре Првог светског рата, од 1920. до 1924. године према замисли Драгутина Ђорђевића и Андра Стевановића. Српска академија наука и уметности није се одмах по завршетку градње уселила у просторије које су биле наменски грађене у ове сврхе, већ је зграда била прво издата у закуп.
АДАПТАЦИЈА РАЂЕНА 1950. ГОДИНЕ
НАКОН што је претрпело оштећења током Другог светског рата, када је коришћен за забаву и одмор немачких војника, 1949. године је донета одлука о адаптацији објекта САНУ. Пројекат су радили архитекте Григорије Самојлов и Ђорђе Смиљанић, а адаптација је започета 1950. Самојлов и Смиљанић мењају и прилагођавају функционалну организацију и ентеријер САНУ захтеваној научној намени.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)