СТРАХ ТЕ ТЕРА ДА БУДЕШ ОПРЕЗАН: Начелник одељења за неексплодирана убојна средства МУП Михаило Маринковић о уклањању бомби из ратова

КАДА становник престонице одлучи да закопа мало под земљом, не треба да се зачуди ако приликом радова пронађе - бомбу!

Фото МУП

Многобројни сукоби у 20. веку оставили су нам "успомене" попут авионских бомби, касетне муниције, мина и осталих неексплодираних убојитих средстава широм територије престонице. Иако Сектор за ванредне ситуације при Министарству унутрашњих послова редовно уништава експлозивне направе, оне се и даље "крију" по Београду, али и Србији.

Зато и није изненађење уколико неко од житеља наиђе на различите заостатке из ратова у свом двориштву, реци, поред пута...

Последњи случај који је привукао пажњу јавности и подсетио наше грађане да на бомбу може да се наиђе чак и у темељима куће догодио се претходне седмице када је због уклањања заостале бомбе из Другог светског рата, део Чукарице, ради безбедности, морао да се евакуише. Припадници Сектора за ванредне ситуације успешно су неутрализовали направу тешку 242 килограма откривену у Нодиловој улици и уништили је у селу Гај у Ковину. Како у разговору за "Новости" истиче начелник Одељења за неексплодирана убојна средства Михаило Маринковић, код оваквих акција најважнија је темељна припрема.

РОБОТИ ПОМАЖУ

ЕКИПЕ Сектора за ванредне ситуације у акцијама уклањања бомби користе и специјалне алате, који могу да буду роботизовани, међутим у овом послу, према Маринковићевим речима, није најбитнија ствар.

УНИШТЕНО Бомба са Чукарице активирина је код Ковина, Фото МУП

- Алати служе да би олакшали разоружавање експлозивне направе, али и да се повећа безбедност оперативаца. Међутим, та безбедност не мора да значи да је повећана зато што смо упутили робота. Увек је много теже радити даљински него када ми нешто сами урадимо. Ми наравно водимо рачуна, знамо са чиме имамо посла. Ризик постоји, али увек се своди на прихватљив - наводи наш саговорник.

- Припрема за уклањање бомби траје од момента проналаска направе - започиње причу, за "Новости", Маринковић - Када нам пријаве постојање направе, тим прикупља све податке, анализира упаљаче и њихово дејство. Припремни период за ову бомбу на Чукарици је трајао дуго, морала је да се обави евакуација становништва, да се обезбеди опасна зона из које се уклањају људи, животиње, аутомобили. Бомба је најпре морала да буде неутрализована да бисмо могли да је транспортујемо на безбеднију локацију, где смо је касније и уништили у потпуности.

НЕУСТРАШИВИ Специјална екипа МУП са начелником Маринковићем (десно), Фото. П. Милошевић

Неутрализација бомбе, односно њено разоружавање, подразумева скидање упаљача са направе, објашњава наш саговорник.

- Проблем код скидања упаљача је двоструки - каже Маринковић.

- Горњи упаљач смо идентификовали по облику и димензијама и утврдили да је механички, што је боља варијанта. Знали смо да може да се скида, међутим, спорно је било то што је он 80 година провео под земљом. Било је питање да ли ће моћи да се одврне, а да не дође до заламања или нечег другог. Следећи проблем је био код овог другог упаљача, пошто нисмо знали који је у питању. Очекивали смо да ће бити механички, али нисмо са сигуношћу знали, јер је могао да буде и хемијски, опаснији, који не сме да се одврће. Ако се окрене четвртину круга, може да изазове детонацију попут авионске бомбе.

ПОД СУМЊОМ СЕДАМ ОПШТИНА

ПРЕМА подацима Центра за разминирање, општине у Београду на којима се налазе локације за које се сумња да су загађене авио-бомбама из 1999. године су Звездара, Раковица, Обреновац, Барајево, Чукарица, Вождовац и Земун. Из овог центра апелују на грађане да се одговорно понашају, нарочито за време наступајућих празника и боравка већег броја људи у природи.

Фото МУП

У случају бомбе на Чукарици оба упаљача била су механичка, што је знатно олакшало неутрализацију. После њиховог скидања, направа више није представљала опасност и могла је да се транспортује на сигурну локацију.

Према речима нашег саговорника, бомбе се могу пронаћи широм Србије. Постоје локације где су очекиване, на пример, тамо где је био мостобран 1944. у Београду или Сремски фронт.

Међутим, и поред познатих места, МУП се најчешће обрате грађани који пријаве да су негде пронашли експлозив.

- Нама су приоритети она средства на површини која директно угоржавају безбедност људи и којих тренутно код нас има много - прича Маринковић.

Свако вађење бомбе из земље представља опасност за оперативце Сектора за ванредне ситуације. Како тврди наш саговорник, страх је у тим тренуцима, наравно, увек присутан.

- Докле год се плашиш, страх те држи и да будеш опрезнији и да водиш рачуна о свему - каже Маринковић.

Грађани који пронађу бомбу или нека друга неексплодирана убојна средства не смеју никако да дирају нити померају, а камоли да пале, наглашава Маринковић. Први корак је пријава полицијској станици, а затим грађани треба да обележе место проналаска експлозива и да уколико могу обезбеде приручним средствима. После тога посао прелази у руке Сектора за ванредне ситуације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације