Београд

ОПШТИНЕ ЗАТАЈИЛЕ СА ЛЕГАЛИЗАЦИЈОМ: Процес озакоњења објеката до 400 метара квадратних показао се као велики залогај локалним самоуправама

Ј. ДИНЧИЋ / Г. НОВАКОВИЋ

11. 05. 2021. у 08:51

ПРЕВЕЛИКИ је залогај градским општинама био да под своју надлежност ставе процес озакоњења објеката површине до 400 квадрата.

ОПШТИНЕ ЗАТАЈИЛЕ СА ЛЕГАЛИЗАЦИЈОМ: Процес озакоњења објеката до 400 метара квадратних показао се као велики залогај локалним самоуправама

Доказ за то су хиљаде пристиглих захтева а премало издатих решења, које општине обрађују од 1. јнауара 2020. године. Из локалних самоуправа махом кривицу за успореност овог обимног посла пребацују на епидемиолошку ситуацију.

Из општинских одељења задужених за овај посао, углавном истичу да су нерешени имовинско-правни односи успоравали процес легализације. Још већа потешкоћа јесте у претходном периоду била недовољан број службеника у одсецима за озакоњење. Није помогло ни то што су поједине локалне самоуправе отвориле електронске адресе, како би грађанима олакшали процедуру, будући да су шалтери били затворени за рад са странкама.

ГРАДСКИ СТАТУТ

ОД 1. јануара 2020. године, према Статуту Града, део посла легализације и издавања грађевинских дозвола поверен је општинама. Тако су оне задужене за озакоњење објеката до 400 квадрата за градске, а до 3.000 за приградске општине.

Да локалне самоуправе нису успеле да се изборе са обрадом великог броја захтева потврђују и надлежни из Града Београда.

- Све општине су тражиле да им се преда део предмета за озакоњење и мислио сам да је у реду да људи решавају проблем легализације тамо где живе, а не да путују због једног папира са једног краја града на други - рекао је за "Новости" заменик градоначелника Горан Весић.

- Али, ево видите резултате, показало се да је било боље када је све било централизовано. Идеја Града је била да се пребаци надлежност од 250 квадрата, али су општине тражиле до 400 метара квадратних. Учинак показује да нису биле спремне за овај посао.

Ове наводе заменика градоначелника јасно потврђују и бројке. Примера ради, Општина Гроцка у поступку обраде има 22.000 нерешених захтева, од којих је обрађено само 620. На Чукарици од преузетих 25.000 управних предмета, издато 145 решења. Службеници Општине Земун преузели су од Града 30.150 предмета, а успели да издају само 120. Ни на Новом Београду није ништа боља ситуација, упркос малом броју преузетих случајева легализације - од 10.000 предмета, обрађено је свега 20.

МАЊИ БРОЈ НА САВСКОМ ВЕНЦУ

НЕУПОРЕДИВО мањи број предмета за озакоњивање по основу површине од 400 квадрата од Града је преузела Општина Савски венац. Ова локална самоуправа добила је 3.500 случајева легализације, од чега је у корист грађана решено око стотину. У поступку обраде је око 600 предмета до сада.

Из ове локалне самоуправе лоптицу одговорности делом пребацују на Град.

- Динамика решавања проблема, нажалост, не зависи само од општине Нови Београд, већ и од других градских и републичких служби. Даћемо пример од пре неколико година када се захтев за легализацију подносио Граду Београду. Тада је подносилац захтева предавао само захтев за легализацију без иједног додатног документа. Град Београд је то тако дозвољавао.

Сада је ситуација таква да подносилац општини мора да достави сву неопходну документацију од Града, Републике, Републичког геодетског завода и других институција - правдају се из Новог Београда.

Иначе, како су нам рекли у општинама, предмети се углавном обрађују у трајању од 7 до 10 дана. Административна такса за овај поступак легализације разликује се у зависности од квадратуре. Цене се крећу у распону од 5.000 динара до 50.000 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације