СМЕЈАО СЕ СМРТИ У ЛИЦЕ: Љубо Чупић на стрељање дошао као на свадбу - Црногорски Че Гевара због храбрости ушао у историју

ЧЕДОМИР Љубо Чупић се са студија у Београду, где је као и многи прихватио левичарске идеје, вратио у Црну Гору и био је организатор и учесник устанка 13. јула 1941. Иако многи тврде да је рођен у Аргентини, његова братаница, Београђанка Чедомира Чупић истакла је у једном интервјуу да је њен стриц рођен у Црној Гори.

Фото: Арива

Убрзо је постао комесар Никшићког партизанског одреда који је прерастао у батаљон "Ђуро Ђаковић", један од ударних комунистичких батаљона у Црној Гори задужених за казнене експедиције против класних непријатеља комунистичке партије у другој фази комунистичке револуције.

На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла 1942. године, у борби против четника на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, где је био зверски мучен како би издао друге партизане, мучитељима је показао само презир: "Ја сам командант партизанске чете и комуниста. Ви националисти сте обичне слуге окупатора. Презирем вас, као људска ништавила. Поручите мојој родбини да не покушава да тражи милост за мене".

Суд му је јавно судио у Никшићу. Својим пркосним држањем и бритком речју отворено је извргао руглу већнике тог суда и четничку издају, па су организатори процеса на брзину донели одлуку о смртним пресудама групи комуниста међу којима је био и Чупић. Мирно је саслушао смртну пресуду, а познат је и његов пркосни осмех. Осуђен је за наводна убиства три цивила - Раша Мијушковића, Владимира и Митра Ђукића.

Љубо Чупић је стрељан испод Петрове Главице код Никшића, 9. маја 1942. године, у 30. години живота. И на стрелишту је наставио да бодри другове, чиме је подизао дух отпора код становништва, присиљеног да присуствује јавном стрељању комуниста. Викао је: "Живео друг Тито и славна комунистичка партија", а кад су га погодили први рафали, стајао је усправно и пред масом народа која је гледала погубљење довикнуо: "Доћи ће дани слободе"! Друге две фотографије, на којима су приказани стрељање и мртво тело Љуба Чупића, тек недавно су постале доступне јавности.

"На стрељање дошао као на свадбу"

Сведок суђења био је и Томо Ковачевић, касније познат као један од најстаријих црногорских пилота. Он је 2006. за црногорски лист Побједа описао како је изгледао дан кад су Чупића из затвора који се налазио у дворишту једне кафане у ланцима водили кроз град ка стрелишту.

- Сала Дома културе у којем је одржано суђење била је дупке пуна. Када је Љубу изречена пресуда - смрт стрељањем, шачица 'љотићеваца' (сарадника окупатора) у једној ложи је запљескала. Љубо се окренуо суду и презриво им добацио: 'Заиста права пресуда. Десетина одобрава, а стотине ћути', рекао је. А, на стрељање је пошао као на свадбу. Усправан, поносан и горд - описао је он.

Ковачевић је открио да је Чупић пред смрт ударио ногом у пехар свештеника и да је клицао Титу и Партији на "нашем и енглеском језику"".

У стрељачком воду су била петорица четника. Четнички командант га је, према сведочењу, после стрељања дотукао још једним метком из револвера: "Најтужније је било кад су га положили у већ припремљену гробницу. Владала је језива тишина. Чуо се само звекет оружја."

Одлуком Јосипа Броза Тита донетом 1953. је Чупић проглашен народним херојем. После рата је пронађена и објављена фотографија на којој се Чупић осмехује непосредно после пресуде и која је допринела да Чупић, после иницијалног занемаривања, постане познат и славан годинама после своје смрти. Ова фотографија Љубе Чупића је накнадно коришћена као један од симбола комунистичке револуције у Црној Гори која се у периоду после пада берлинског зида углавном назива антифашистичком борбом. Након осамостаљивања Црне Горе фотографија и споменик Чупићу се често злоупотребљавају за распиривање сукоба у Црној Гори.

Стрељали му и сестру

Његова братаница Чедомира Чупић истакла је недавно да је "тужно што се данас свега мало сећамо", па открила да његова смрт није била једина породична трагедија.

- То су људи који су млади своје животе давали. Он је имао сестру која је са 19 година стрељана на Бањици, а и то мало ко зна, звала се Даринка Чупић Црна, добила је тај надимак јер је имала дугу црну косу - каже Чупићева. И Даринка, њена тетка, која је надимак добила по дугој црној коси, проглашена је касније за народног хероја.

Сама ставила себи омчу

Истог дана када је Љубо стрељан, на другом крају града, испод Требјесе, у послеподневним сатима обешена је његова другарица по пушци и идејама, седамнаестогодишња Јока Балетић, која је ухапшена заједно са њим. Очевици су причали да је, пркосећи напријатељу, сама ставила омчу око врата. Није јој додељен орден народног хероја, али је њена одважност давно надрасла ордење. Под Требјесом се налази Споменик палим борцима, где су уклесана имена 32 јунака, а међу њима су и имена Љуба и Јоке.

(Мондо)

Препоручујемо

Политика

4 9

НАЈУЖАСНИЈЕ ЛАЖИ О СРПСКИМ ЖРТВАМА ЈАСЕНОВЦА: "Чајанка за логораше" и ревизионистичке тенденције у Србији

11. 11. 2021. у 16:30

Култура

0 0

САМО СРЕЋОМ УСПЕО ДА ПРЕЖИВИ: Језиво сведочење Мије Алкесића о стрељању у Крагујевцу

29. 10. 2021. у 19:02

Познати

0 7

КРИЛА СЕ ПОД ТЕЛИМА МРТВИХ ЉУДИ, КАКО БИ ПРЕЖИВЕЛА: Потресна породична прича Миле Јововић, о којој се мало зна (ФОТО)

12. 09. 2021. у 21:52

Друштво

2 17

ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ УСТАШКУ ЈАМУ, ЦЕО ЖИВОТ НОСИЛА ОЖИЉКЕ: Преминула Боја Лалић, сведок масакра код Ливна 1941. године (ФОТО)

24. 08. 2021. у 15:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације