МИГРАНАТА КАО ПОЛА ПОДГОРИЦЕ: У Црној Гори има 80.000 страних држављана, а већини је потребна социјална помоћ
ДА држава није у стању да се избори са сиромаштвом и помогне ни свом становништву, а прихвата се улоге хуманитарца и када помоћ траже странци, сматра председница НВО Банка хране Марина Медојевић.
У Црној Гори, према подацима Министарства унутрашњих послова, тренутно живи око 80.000 странаца, што је више него што је становника у већини црногорских општина. Иако међу њима има доста имућних, велики је број и оних који су у Црној Гори нашли уточиште од рата и беде, те им у процесу сналажења помаже држава. Да је упитно колико и на који начин ће институције моћи да им помажу, напомиње Медојевићева. Како истиче, држава није у стању да се избори са сиромаштвом и помогне ни свом становништву, а прихвата се улоге хуманитарца и када помоћ траже странци.
Са привременим или сталним боравком, у Црној Гори тренутно борави 80.000 страних држављана, саопштено је из МУП-а. Да је за Црну Гору то велика цифра, говори и податак да је то скоро половина укупног становништва Подгорице, приближно броју Никшићана и више него Цетиње, Бар и Рожаје имају укупно. Међу странцима, велики је и број миграната који су у Црној Гори нашли уточиште од сиромаштва и рата и неопходна им је хуманитарна помоћ. Само у овој години, закључно са 14. децембром, право на прихват у Центру за тражиоце азила остварила су 5.743 мигранта, наводе из те установе.
- Највећи број корисника ове године је био из Авганистана и Ирана, а у односу на претходне године, приметно је и повећање захтева за заштиту од особа које долазе из Русије, док је смањен број захтева из афричких земаља, пре свега Марока и Алжира – наводе у Центру.
Тражиоци азила се у Црној Гори могу задржати до окончања првостепеног поступка, који води МУП. Уколико уследи жалба, онда могу остати до краја другостепеног поступка, a уколико тражилац азила добије статус избеглице, држава је у обавези да га збрињава још шест месеци.
И док се за хиљаде миграната који годишње пристигну обезбеђује стан, храна, и све што је потребно, за домаће становништво које је у стању социјалне потребе држава даје значајно мање од тога, напомиње Медојевићева. Како истиче, упитно је колико је уопште са актуелним социјалним политикама и неправедном расподелом, обезбедити помоћ свима којима је потребна.
Према њеним речима, држава је преузела међународну обавезу да прихвати избеглице, што је са стране хуманости прихватљиво. Ипак, споран је моменат, наводи, што су у свему томе домаћи становници у стању потребе у другом плану.
- Помоћ коју пружамо као држава према избеглим лицима изнуђена је са стране, јер да није тако, исту би имали и сви угрожени становници Црне Горе. Мигрантима који дођу у Црну Гору обезбеђен је смештај у прихватилишту. Уколико тамо нема места, држава плаћа смештај у некој стамбеној згради. Имају оброке, обезбеђена су им документа, омогућена пријава на биро рада… Са друге стране, домицилно становништво које није у могућности да плати кирију и буде избачено на улицу, од државе нема помоћ. Када је реч о храни, сиромашне породице на располагању имају само народне кухиње, које често немају довољно капацитета да нахране све гладне. У ситуацији када држава више помаже странцима него свом становништву, није чудно да наши грађани на мигранте гледају попреко – наводи Медојевићева.
То је, истиче, само једна од неправди са којима се суочавају угрожени становници Црне Горе.
Напомиње да средства за социјална давања, опредељена буџетом, не иду само онима којима је помоћ потребна, већ да највећи део новца оде за накнаде мајкама троје и више деце, дечије додатке, накнаде за туђу негу, а да је то новац који иде и онима који имају и по неколико хиљада примања, као и онима који живе од 145 евра социјале.
- Држава мора да издваја за социјалну политику и социјалну заштиту онолико колико је просек у Европској унији, јер Црна Гора има најмањи проценат новца за социјална давања за сиромашне, у односу на укупни буџет.
Према одацима МУП-а, у Црној Гори на стално настањење тренутно је 30.265 страних држављана, док је осталих 48.896 странаца тражило дозволу за привремени боравак.
У току ове године је издато више од 27.000 дозвола за привремени боравак и рад. Ова цифра премашила је рекорд из 2018. године – наводе из МУП-а.
Препоручујемо
МИСТЕРИОЗНА ТРАГЕДИЈА: Смрт младог поштара из Даниловграда - Самоубиство, или убиство?
21. 12. 2022. у 16:27
НЕСТАО ЦЕТИЊАНИН: Борис кренуо за Подгорицу, 18. децембра му се губи сваки траг
21. 12. 2022. у 14:50
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)