ПИТА ЛИ СЕ МИЛО ИЛИ ДАНИЈЕЛА? Потписе на кандидатуру Миодрага Лекића за мандатара председнику ће уручити у понедељак
ПОСЛАНИЦИ парламентарне већине, њих 41, ставиће у понедељак потписе на кандидатуру Миодрага Лекића, лидера Демоса, за будућег мандатара нове владе Црне Горе, потврђено је "Новостима" у Демократском фронту.

Фото В. Кадић
Предвиђено је да потписи током тог дана буду предати председнику државе Милу Ђукановићу, уз иницијативу да уз Лекића стоји већина и да је он мандатар за састав Владе. У случају да председник Црне Горе и овог пута одустане од именовања за мандатара Лекића, по слову закона, то ће урадити шефица Скупштине Данијела Ђуровић (СНП).
Мило Ђукановић је пре два дана поновио да измењени закон о председнику представља девастацију и атак на Устав, поручујући да он у томе неће бити партнер. Лидер Демоса Миодраг Лекић изјавио је да ће почети консултације са партијама тек када буде именован за мандатара. Министри спољних послова Аустрије и Словеније Александар Шаланберг и Тања Фајон позвали су на хитан избор судија Уставног суда, поручујући да ће Европска унија озбиљно размотрити да ли ће сарађивати са Владом која би била формирана на основу актуелног "упитног Закона о председнику".
Један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић казао је да су се створили услови да се почне са спровођењем онога што омогућава Закон о председнику.

Фото В. Кадић
- Очекујемо да ће Ђукановић, када буде добио наше писмо, почети разговор са нама. Нова влада требало би да изведе Црну Гору из кризе и да буде отворена за партије чији је циљ Европска унија. Та влада мора да се ухвати укоштац са економским проблемима, али и са корупцијом и криминалом, као и да припреми законодавство за наредне изборе. Лекић је компромисно решење за мандатара. Ако дође до разговора са Ђукановићем, ми ћемо то саопштити, али ако он не почне консултације, закон нам омогућава да Лекић почне консултације са свим представницима актуелне парламентарне већине - казао је Кнежевић.
Од пада бившег режима Црна Гора је "преживела" два експеримента са владама Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића. Ова последња формирана је 28. априла, након што је у фебруару оборена Влада Здравка Кривокапића, управо на иницијативу актуелног премијера. Обе владе формиране су на основу изборног резултата из августа 2020, када је тадашња опозиција поразила ДПС Мила Ђукановића и његове дугогодишње партнерске стране. Дритан Абазовић је био први премијер који припада мањинској националној заједници. На тој функцији званично је био 115 дана.
ДУГ ДИПЛОМАТСКИ СТАЖ
МИОДРАГ Лекић рођен је 1947. у Бару. Дипломирао је међународне односе на Факултету политичких наука у Београду, школовао се у Француској. У периоду 1990-1992. обављао је функцију министра иностраних послова Црне Горе, а од 1995. до 1999. и 2001. до 2003. амбасадора СРЈ у Италији. У трци за шефа државе поражен је под недемократским околностима од председника Црне Горе и кандидата владајућег ДПС-а Филипа Вујановића. Странку Демос коју предводи основао је 2015.године, а од 2012. посланик је у Скупштини Црне Горе.
Препоручујемо

ПРЕТЊЕ СТИГЛЕ НА МЕЈЛОВЕ: Школе широм Црне Горе добиле дојаве о подметнутим бомбама
23. 12. 2022. у 15:34

ХУМАН ГЕСТ: Уместо Новогодишњег шампањца, новац Народној кухињи у Бару
22. 12. 2022. у 22:59

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)