"ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И ЛАЖИ": У Пљевљима премијерно приказан документарни филм о историјским догађајима важним за Србе у Црној Гори
У Центру за културу у Пљевљима, Савез Срба из Црне Горе одржао је премијерну пројекцију дугометражног документарног филма "Црна Гора међа истине и лажи".
Филм говори о бројним историјским догађајима о којима су деценијама ширене дезинформације и лажи међу грађанима. Окосницу чини „Велика народна скупштина срског народа“ (Подгоричка скупштина), као и друга бројна дешавања која су за српски народ била судбоносна.
Велики допринос стварању филма, редитеља професора др Драгана Елчића и сценаристе Жељка Чуровића, дали су и чланови Савеза Срба из Црне Горе Лука Караџић, Соња Јанчић и Сава Обрадовић.
- Истином морамо бранити индентитетска питања јер ми смо угрожен народ по том питању, а да би знали и да би се подсетили зашто је тако у овом најгорем времену можда горем и од оног времена 20 века, који је био најкрвавији век по српски народ. Ово је очигледно завршница не само по српски народ, него и по православље а надам се у Бога да ће то бити другачије, казао је Жељко Чуровић.
Он је нагласио да су истином желели да се супроставе лажима.
-Да би опстали у времену у којем јесмо морамо пратити историјске токове. У филму смо чули академика Славенка Терзића где каже да је Црна Гора 1905. године донела октроисани Устав у чијем првом члану пише да је Црна Гора држава српског народа - казао је сценариста и председник Савеза Срба Црне Горе Жељко Чуровић.
Он је оценио да је Краљевина Југославија била прва гробница српског народа.
Подсетио је да је немачки картограф 1846. године извршио попис становника у Хрватској и према истом тада је било 868 000 Хрвата, 2, 3 милиона Срба а да од тада до данас неких 200 година касније по хрватском попису у Хрватској живи 180 000 Срба.
-Да не заборавимо да се ради о агенди нестанка Срба са ових простора, казао је Чуровић.
Он је подсетио на први попис 1909. када је у Црној Гори било 95 одсто Срба и на онај из 1948. године са 1,7 одсто!
У филму се први пут приказују снимци који говоре о политичком и друштвеном стању које је владало у Црној Гори с почетка прошлог века, уз прегршт фото записа аутентичних докумената. Академик Славенко Терзић исцрпно говори о догађајима који су претходили Подгоричкој скупштини, када је једногласно донета одлука о уласку Црне Горе у државни оквир Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
- Врховна команда савезничких армија у Версају 2. новембра 1918. године донела је одлуку да француске, британске, италијанске и српске снаге запоседну Црну Гору ради потискивања аустроугарских и немачких окупационих снага на Балкану - наводи Терзић.
О томе да ли би била потребна Подгоричка скупштина да Црна Гора претходно није капитулирала 1916. године, Терзић сматра да би ситуација била другачија. Додаје да је после капитулације највећи број црногорских официра и војника депортован у концентрационе логоре и наглашава да је вековима постојала тежња српског народа да се ослободи од туђинског јарма.
- Није било великог отпора уједињењу, како данас жели да се представи. На челу такозване Божићне побуне стајали су Јован Пламенац, Крсто Поповић и италијанска влада која је побуну финансирала - навео је Терзић.
Препоручујемо
МОМИРОВИЋ: Црна Гора и Србија имају снажне заједничке економске интересе (ФОТО)
11. 09. 2023. у 14:50
ЂОКОВИЋ ОТКРИО: Отровали су ме у Аустралији, имао сам висок ниво тешких метала у крви
НАЈБОЉИ српски тенисер Новак Ђоковић открио је да је пре три године када је депортован из Аустралије отрован храном у имиграционом хотелу, где је био смештен.
09. 01. 2025. у 21:40
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)
РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).
09. 01. 2025. у 20:45
ТИТОВ СИН СЕ ТУЖИ СА ХРВАТСКОМ: ОЗНА га натерала да потпише да се одриче наследства
ИМАЊЕ Јосипа Броза Тита у Самобору у Хрватској, удаљено само километар од центра града, некада је била једна од његових приватних резиденција.
12. 01. 2025. у 20:00
Коментари (0)