ЖИВОТ И ДЕЛО БОЖИДАРА ТЕРЗИЋА :У Пљевљима оторена изложба о српском генералу војске Краљевине Србије и Краљевине Југославије (ФОТО)
У ОКВИРУ манифестације „Дани Свете Петке” у ЈУ Центар за културу Пљевља отворена је изложба „Генерал Божидар Терзић”.
Изложбу је отворио директор Музеја рудничко-таковског краја, Александар Марушић, који је подсетио на живот поменутог генерала војске Краљевине Србије и Краљевине Југославије.
Божидар Терзић рођен је 7. септембра 1867. године у Горњем Милановцу. Војну академију у Нишу завршио је 1894. године. Стручно усавршавање наставио је у Њемачкој, као државни питомац. Најзначајнији период у војничкој каријери Божидара Терзића било је његово учешће у ослободилачким ратовима 1912-1918. године.
- Слушалац Више школе Војне академије постаје 2. октобра 1892, а завршава је 1894. Године. Своја солидна знања и искуства преносио је младим питомцима, као наставник у Артиљеријскојподофицирској школи (1894-189). Стручно усавр шавање наставио је као државни питомац у Немачкој, у Померанском пољском артиљеријском пуку у Штетину (1896- 1897).Интересантно је да је ту другавао са немачким официрима са којима ће се касније наћи на супростављеним странама - казао је Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја
Он је истакао да је цела његова војна каријера трајала је 36 година а да је генерала Терзић за то време имао 34 намештења, стално је био у неком покрету.
- Укупно је 29 пута у својој каријери одликован. Од тога пола су била инострана а пола домаћа одликовања. За време Мајског преврата није се тиме бавио водио је раћуна искључиво о својој професији, о свом послу и касније није био у љубави, чак је имао и проблема, са припадницима такозване „Црне руке“. Већ 1912. године он је словио за кандидата министра војног али припадници „Црне руке“ то тада нису дозволили. Постаће то три године касније 1915. године. Треба рећи и то да је био ађутант краља Петра Карађорђевића од 1905. до 1906. године и у архиву се чувају ти ађутантски дневници са његовим карактеристичним потписом - испричао је Марушић.
Он је посебан акценат ставио на велико војно искуство Терзића, његов рад на заштити ратних војних инвалида након Првог светског рата, као и на труд на унапређењу живота на подручју Горњег Милановца.
- Био је помоћник генералу Живојину Мишићу и 1912. године он је израдио оперативни план за ослобађање Битоља у Првом Балканском рату. Године 1913. је вероватно круна његове војничке каријере у смислу неких великих победа јер се у том тренутку нашао на челу Шумадиске дивизије првог позива који су попоуњавали људи баш људи из рудничко –таковског краја,чувени Десети пешадиски пук. Током српско-бугарског рата ова дивизија водила је тешке, али успешне борбе на Дренку и Рајчанском Риду. По паду Рајчанског Рида Шума дијска дивизија је, марширајући даноноћно, прешла 110 километара за 48 сати и стигла у помоћ Дунавској ди визији II позива код Криве Паланке. Овај пример оперативне способности једне дивизије унет је у ис торију ратне вештине на предавањима француске Ратне академије, као и код нас при изучавању ратне страгетије. Сам Божидар Терзић с поносом се сећао 1913. године: „Борбе око Дренка и Рајчанског Рида спадају у најкрвавију епизоду битке на Брегалници - казао је Марушић.
По објави рата Аустро-Угарске, 1914. постављен је ратним распоредом заначелника штаба I армије, а потом и начелникаштаба Шабачког корпуса.У Колубарскосувоборској бици,Шумадијска дивизија водила је успешне борбе у реону Лазаревца.
Касније одступа преко Пећи, Жљеба и Црне Горе до Скадра. Реконструкцијом кабинета Николе Пашића Божидар Терзић постављен је за министра војног. На овај високи положај ступа у тешким и судбоносним тренуцима по српску др жаву и војску, а на њему остаје до маја 1918. године. Прво искушење било је прихватање и пребацивање изгладнелих војника на грчка острва Крф и Видо, затим побољшање њиховог здравственог стања, свеобухватна реорганизација, снабдевање и при купљање добровољаца. За релативно кратко време српска војска поново је била борбено способна и пребачена је на Солунски фронт. У новоформираној држави Краљевини СХС, ђенерал Божидар Терзић обављао је низ одговорних дужности. На једном службеном путовању, у околини Требиња 28. марта 1920. он и његова пратња нападнути су од црногорских сепаратиста. Овај инцидент и нарушено здравље, били су повод да тражи повлачење из активне службе. Решење о пензионисању добио је 10. маја 1920. године.
Указом Краља Александра 19. фебруара 1923. го дине Божидар Терзић је враћен у службу. Његово реактивирање поздрављено је у војничким круговим а 21. октобра унапређен је у чин армијског ђенерала. У заслужену пензију одлази 11. априла 1929. године. Након пензионисања ђенерал Терзић је предано и истрајно радио на припремању Инвалидског закона и то крупно питање после много година је решено. После дуже болести Божидар Терзић умро је у Београду 29. септембра 1939. године. Последњи испраћај бившем министру војном и армијском генералу приређен је у Београду и његовом родном Милановцу.
Изложба ће бити отворена до 27.октобра, односно до празника Света Петка.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
ЛУКАС ЖЕСТОКО О СЕВЕРИНИ ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ О ЈАСЕНОВЦУ: "Она је будала, прича бљувотине о Србији, а син јој Србин"
У НОВОМ издању емисије "Четири и по жене", код водитељки Зине Ал Саттаф, Катарине Одаловић, Јадранке Јевтић и Маје Мојсовски Рашевић, гост је био певач Аца Лукас.
27. 12. 2024. у 09:30
Коментари (0)