И "НОВОСТИ" ДЕО АМФИЛОХИЈЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ: У установи манастира Стањевићи и колекција фотографија Драгана Миловановића (ФОТО)

ЧЕТРДЕСЕТ седам изузетних фотографија Драгана Миловановића, уредника фотографије "Вечерњих новости", које је овековечио пратећи земне остатке митрополита Амфилохија, од Цетиња па до Подгорице и све до његовог вечног коначишта, којег је за живота одабрао - крипте Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, дар су Компаније "Новости" библиотеци у манастиру Стањевићи.

Фото: Д. Миловановић

Од јуче зидове те култне установе красе фотографије, неке ретко виђене, а које су мајсторско дело Миловановића. Библиотеку је освештао и изложбу отворио митрополит црногорско-приморски Јоаникије, не кријући одушевљење фондом књига, као и фотографијама које су оставиле печат на једно време које ће Црна Гора памтити док је буде.

Монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, одао је признање Компанији "Новости" за овај подухват.

- Много је добротвора који су пратили Амфилохија а међу њима, мирне душе могу да кажем и сведочим не само ја него и ове фотографије од тако визуелног и драгоценог сведочанства, јесте и Компанија "Новости", која управо обележава седамдесет година свога постојања и са којима је Амфилохије имао лепу и дуготрајну сарадњу - рекао је Кондић. - И ми, чувари овог његовог наслеђа, одајемо признање свим оним стотинама, и сами Бог зна, хиљадама страница које су у току 35 година његове архијерејске службе исписали сарадници "Новости" пратећи његов рад, преносили његове речи, поготово овде из дописништва у Подгорици.

Фото: Д. Миловановић

Он је изразио посебну захвалност главном и одговорном уреднику Милораду Вучелићу и директорки Компаније Оливери Анђелковић што су "Новости" поклониле ову изложбу као прилог Амфилохијевој задужбини у манастиру Свете Тројице у Стањевићима.

- Овде ће остати трајно сведочанство свим генерацијама које ће се надахњивати духовно, и препознавати величину и квалитет личности и духовног домета митрополита нашега Амфилохија - казао је монах Кондић, који је пре 26 година замонашен у Цетињском манастиру, у којем је то било треће монашење од доласка митрополита Амфилохија у ту светињу.

Високо у брдима изнад Будве, у атару села Побори, јужним ловћенским падинама, у манастиру Стањевићи, надомак Будве, биће смештена библиотека у којој ће бити сабрано око 25.000 наслова, међу којима су и публикације и наслови из богатог стваралаштва блаженопочившег митрополита Амфилохија, али и дела других аутора које је он годинама прикупљао.

Фото: Д. Миловановић

По његовом завештању, а уз велику подршку игумана Јефрема и обновитеља ове светиње, планирано је да се у манастиру оснује и научноистраживачки центар који ће бити везан за његову библиотеку и за овај свети манастир, чиме ће бити заокружена његова потпуна обнова. Вредни неимари су најпре обновили Цркву Свете Тројице, па трпезарију, библиотеку, келије и друге просторе.

У манастиру се првобитно налазио дворац Црнојевића, који су владали Црном Гором. Сва његова бурна историја, међутим, везана је за светородну лозу Петровића. Цркву Свете Тројице подигао је владика Данило 1710. године по повратку из Русије од новца који је тамо прикупио. Дворац уз који је саграђена црква Данило је претворио у конак. У периоду од 1710. до 1839. године, пошто је био разорен Цетињски манастир, Стањевићи постају седиште Митрополије, духовни, али и световни центар Црне Горе. После Данила овде су боравили владике Сава, Василије, Свети Петар Цетињски, Његош...

Фото: Д. Миловановић

Мање је познато да је Његош у овој светињи писао "Лучу микрокозму", религиозно-филозофски текст непроцењиве вредности. У Стањевићима је за свештеника рукоположен Доситеј Обрадовић, а долазио је овде и сакупљач народних умотворина Вук Стефановић Караџић.

Пећина-црква

Иза самог манастира је пећина, прилично дубока. Необична с каменим зидовима, једноставна. Пећина-црква. Такође, једно од доскора скривених простора чувеног манастира у коме је писан део историје Црне Горе.

Фото: Д. Миловановић

Предаја и рушења

Зли дани за манастир, који је скривен од погледа пролазника који тутње Јадранском магистралом од Цетиња ка мору, настају 1839, када је Његош био приморан да га заједно са Подмаинама и Подлаством преда Аустроугарској, која је владала Приморјем. У бурним ратним временима он постаје војно утврђење, а из Другог светског рата "излази" као рушевина. И тако је било све до 1996. године, када је уследила обнова светиње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације