БОКА НА УДАРУ: Залив угрожавају и мењају и време и људи
Екосистем Бококоторског залива све је угроженији због негативних утицаја високе температуре мора, пораста његовог нивоа, загушења чврстим отпадом, сидрења крузера који „преоравају“ морско дно.

Foto: RTHN
Ово је резултат истраживања која су летос обавили стручњаци Института за биологију мора Универзитета Црне Горе. Научни саветник у лабораторији за бентос и заштиту мора Славица Петовић објашњава да је температура један од главних фактора, а последица глобалног загревања је стварње новог амбијента, мењање хемијско – физичких фактора средине и долазак нових врста.
- Оне у овом нашем окружењу нађу повољне услове, наставе да расту и да се размножавају, а самим тим могу да угрозе аутохтоне врсте јер се са њима боре за храну и простор у мору.
Под утицајем климатских промена може да дође и до пораста нивоа мора.
- Тада су угрожене заједнице у плитком, приобалном делу и контакт зона изеђу мора и копна. Море улази у копно и долази до заслањивања копненог дела. Неприлагођени копнени организми се повлаче, или ће бити истребљени - каже Петовић.
Раст нивоа мора довешће и до поплава и ерозија обале чиме су погођена нижа подручја попут ушћа реке Суторине у херцегновском делу залива, подручје Мориња у которско- рисанском и Солила у тиватском заливском делу.
Није поштеђено ни морско дно. Оштећења су изазвали крузери и велики бродови спуштањем сидра, наводи Петовић.

Foto: RTHN
- На подручју залива постоје изузетно вредна станишта која су заштићена, заједнице морских корала посебно на подручју Дражин врта, Сопота и на још неким локалитетима. Њих углавном граде корали који су уздигнути и такве врсте кад се спушта сидро буду механички оштећене, поломљене. У заливу постоје локације где су заступљене морске цветнице, посејдонија, океаника.. То су станишта високо вредна, квалитетна и заштићена. Спуштање сидра које “оре” као кроз неку ливаду уништава те врсте за чији опоравак су потребне стотине, можда и хиљаде година - објаснила је Петовић.
Велика количина падавина доводи до неконтролисаног прилива слатке воде у море. Она доноси хранљиве материје које подстичу бујање фитопланктона и организама који имају способност продукције органских материја. Њихово претерано множење проузрокује повећану потрошњу кисеоника чиме су посебно угрожени организми на морском дну.
Негативан је и утицај људског фактора јер у заливу „расте“ огромна количина чврстог отпада, аутомобилских гума, кућних апарата, пластике, понегде су већ „никле“ праве подморске депоније. Такве локације су Дражин врт и Сопот, Столив и Марков рт али и херцегновски део залива. Прва превентивна мера била би да се на копну реши одлагање чврстог отпада, па ће мања количина доспевати у море, саветује Петовић.
Бока је полузатворен залив, нема могућност брзог и честог мењања воде, упозорава Петовић, а све ове промене могу битно да промене јединствену биолошку разноликост и одрживост заливског света. За сада је решење пратити све промене и доследно примењивати мере заштите и очувања једног од званично најлепших залива на свету.

ЧЕТИРИ ЗЕМЉЕ ЕУ ОДБИЛЕ ТРАМПОВ ПЛАН: Неће да купују америчко оружје за Украјину!
ЧЕТИРИ европске земље одбиле су да учествују у пројекту председника САД Доналда Трампа о куповини америчког оружја за Украјину.
16. 07. 2025. у 14:12

БЕБА ИЗ СРБИЈЕ СЕ УГУШИЛА НАОЧИГЛЕД РОДИТЕЉА: Незапамћена трагедија на Халкидикију
БЕБА из Србије, стара свега 13 месеци, изненада је изгубила живот у једном угоститељском објекту на Халкидикију. Како наводе грчки медији, ова незапамћена трагедија одиграла се пред очима дететових родитеља.
16. 07. 2025. у 14:33

Научници ајкулама спустили мртву краву на 1.629 метара дубине - нису могли да верују шта су рибе урадиле (ВИДЕО)
"ТО ПОКАЗУЈЕ стратегију преживљавања код врста које се не хране усамљено."
14. 07. 2025. у 13:06
Коментари (0)