ЛЕПО ЈЕ ЖИВЕТИ: Чувени сликар и херцегновска легенда Војо Станић прославио стоти рођендан

НА херцегновском Шкверу, на коме како многи верују, станује душа Херцег Новог, и у њу, без сумње уткан, сликарски свет уметничког барда Медитерана, Воја Станића, са пријатељима и званичницима, обележен је маестров стоти рођендан.

Фото: В.В.

У кафићу у који Станић безмало свакодневно навраћа на кафу и колач, међу пријатељима, били су и министарка културе и медија Тамара Вујовић и у име локалне самоуправе менаџер Општине, Душан Вукић. Честитку су упутили председник Општине Стеван Катић и секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало.

Ведар упркос годинама, спорог корака али као и увек брз да одговори, стално са лулом или томпусом у рукама, Станић је стрпљиво примао честитке и коментарисао готово сваку изговорену жељу.

- Маестро, још 20 година најмање!

Следи карактеристично "еее", као да смишља одговор и онда брза опаска: само је важно бити здрав.

- Па боли ли вас нешто?

- Не, ништа! Слабије чујем, али то је нормално кад имам сто година. Лијепо је живјети!

- Сећате ли се разговора који смо овде снимали?

- Прије двије године, непогрешиво одговара, увек причљивији када су камере и диктафони искључени.

- Дирљив је сусрет са човеком који је светски познат, а опет је увек остао наш, коментарисала је министарка Вујовић.

- Војо је човек и сликар који нам је објаснио шта значи лепота тренутка и лепота живљења, у миру и немиру, уз море. Нарочито ми је задовољство што је маестро добро и што на прагу другог века поручује да је лепо живети. Сусрет са великанима увек нас обогати и нечему научи - поручила је након сусрета са Станићем министарка Вујовић.

- Поносни смо што делимо исту љубав према Херцег Новом, мору и Боки, према свим људима, поносни и што је Станић наш мештанин - део је честитке председника Катића.

- Век постојања значи мудрост, смиреност и истанчани поглед на стварност, али и уметност. У сваком дашку маестрала, звуку катарке јахте са Шквера, лету галеба који очекује повратак рибара, препознали сте драгоценост и претворили је у ванвременску уметност - написао је Катић и пожелео великом уметнику добро здравље и да у годинама које следе осети исти дамар топлине града који га искрено поштује.

Министарка Вујовић информисала је да ће цела ова година бити у знаку Воја Станића и најавила да ће бити објављена јубиларна поштанска маркица посвећена знаменитом југословенском и црногорском сликару, да следе изложбе и програми у његову част, у Херцег Новом у августу.

Као што је некада Војова супруга Нада, прва жена вајарка у Црној Гори, све до смрти 2012. године, одабрала да буде подршка стваралаштву свог супрука, тако се протеклих година Војов син, пијаниста и уметнички фотограф Тома, определио да напусти Њујорк у коме је живео и стварао и врати се у Херцег Нови. Брижљиво чува и оца и његово дело, а значајно доприноси организацији херцегновске изложбе насловљене "Слике су моје приче".

Почетак

НА АЛУ у Београду Станић је завршио вајарство 1951. године, а прву слику потписао је каже пре 70 година, 1954. Инспирисан је био књигом посвећеном Ван Гогу и страшћу која је и са репродукција исијавала. На Станићевој првој слици било је херцегновско пристаниште, муло како кажу у Новом. Уточиште маестровим једрилицама, галебовима, пријатељима, сновима, свемиру који како читавог живота и данас "протиче испред прозора" његовог атељеа.

Фото: В.В.

Стваралачка преплитања

НАЈЛЕПШУ честитку, доказ како се велика стваралаштва и уметности успешно преплићу без обзира на време и године аутора, исписао је редитељ и сценариста Иван Мариновић чији други филм "Живи и здрави" ових дана пуни биоскопе широм Црне Горе, а од 8. фебруара ће бити и пред публиком у Србији.

Уз податак да је једна од старијих Станићевих слика "Луштичка свадба" била референца за атмосферу филма када су пројекат бранили пред комисијом Филмског центра Црне Горе објаснио је: "Као луштички зет он је први био инспирисан духом и хаосом који се на магичном полуострву дешава. Живио Војо!"

Фото: ФБ страница Иван Мариновић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације