СТРАТИШТЕ ЗА ДЕЦУ УСРЕД ПЛАВА!: Историчари у Црној Гори и даље ''заборављају'' један од најстрашнијих злочина у њеној историји

УПРКОС труду старог универзитетског професора др Марка Кнежевића, историчари у Црној Гори и даље "заборављају" један од најстрашнијих злочина од њеног постојања.

М. СЕКУЛОВИЋ

Прилика да се ствар "поправи" пропуштена је пре две године приликом доношења "Резолуције о геноциду у Пиви и Велици", упркос залагању угледног публицисте Војина Грубача, који је тада казао да се у наслов текста резолуције мора додати и случај концентрационог логора у Плаву који је основан тачно девет дана пре устанка 13. јула 1941. године, "тим пре што се радило о злочину на основама верске натрпељивости с очитим елементима етничког чишћења"...

Недавно, приликом расправе у Скупштини Црне Горе о Резолуцији о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен, један од посланика који се залагао за њено усвајање, устврдио је да је једини логор за децу током Другог светског рата био формиран у НДХ, у Јастребарском.

Политички јуноша, као и већина посланика у Скупштини Црне Горе, показао је да не зна да је осим Јастребарског, у то време логор за жене и децу постојао усред Плава!

То место удаљено је непуних 100 километара ваздушном линијом од Скупштине Црне Горе у којој се бесконачно дебатује о свему и свачему, али и "заборавља" какве су се страшне ствари дешавале.

Занемарује се да су у Плаву вође локалних банди балиста и вулентара - Шемсо, Ризо и Шабо Феровић - заузели вишеспратну кућу Вукоте Џудовића у Плаву и одмах почели са довођењем невиних и ненаоружаних православних цивила, пре свега жена и деце. У то време су мушкарци и младићи тога краја већ били по шумама, због припреме устанка.

Према истраживању др Кнежевића, логор у Плаву остао је запамћен по бруталном, нехуманом и садистичком понашању вулнетара и балиста према логорашима, по масовним силовањима девојака и жена У заточеништву било је око 500 особа, али посебно је трагична чињеница да је ту 31 дете умрло од глади и болести.

- Окупацијом од стране италијанских фашиста 1941. године, плавско-гусињски крај је проглашен "ослобођеним" и прикључен такозваној Великој Албанији. Под окупацијом је остао све до коначног ослобођења 1945. године. За то време православни живаљ је био изложен великом насиљу и страдањима. Главна стратишта тог живља, због "нерашчишћених рачуна" из прошлости, у току рата била су Велика и Плав. Над недужним житељима Велике извршен је геноцид 28. јула 1944. године, а у Плаву су почетком јула 1941. године овдашњи квинслинзи и слуге окупатора - вулнетари и балисти, на челу са вођама Шемсом, Ризом и Шабом Феровићем, основали злогласни плавски логор. То је био концентрациони и једини логор за жене и децу у Црној Гори у време Другог светског рата. Најбројније жртве овог стратишта била су деца. У логору је уморено 31 дете! Поседујемо сву документацију о томе - део је сведочења Новостима угледног универзитетског професора у пензији др Кнежевића, о логору који се налазио у вишеспратној кући у центру Плава, чији је заточеник као дечак, био и он лично...

Стари педагог и научни радник, др Кнежевић пишући о стравичној тајни црногорских комуниста "да се не би реметило прокламовано братство и јединство, у Црној Гори као саставном делу тадашње социјалистичке (Титове) Југославије", каже да је Плавски логор, као и фашистички геноцид у Велици, 28. јула 1944. године био, и поред законом загарантоване слободе говора, био "забрањена" тема готово пуних 70 година.

- Приликом формирања логора, прихваћена је фашистичка девиза: Ако хоћеш да убијеш један народ, прво му убиј децу! Отуда није случајно да су деца била међу најбројнијим жртвама у у величком геноциду 28. јула 1944. године - каже професор Кнежевић, истичући да кућа Џудовића није могла да прими све затворенике, па су за смештај заробљених зликовци користили и друге затворске просторије у српским кућама у Плаву...

Плавски затвор остао је запамћен по бруталном, нехуманом и садистичком понашању вулнетара и балиста према логорашима. Према списку жртава рата 1941-1945, Савезног завода за статистику СФРЈ у Београду, у њему је умрло од глади и болести 27 деце, највише из Горње Ржанице (15) и из Војног Села и Ђуричке ријеке (осморо), а затим из Новшића и Велике по двоје, а остала из Брезојевица и других села. Тај списак није коначан, јер у њему недостају деца која су умрла од последица глади, болести и других узрока након напуштања затвора. Иако је затвор представљао велики извор заразе, у току боловања деци и одраслима није пружана никаква медицинска помоћ. Забележен је трагичан случај породице Радивоја Љутића из Војног Села. У плавском затвору умро му је син Марко од три месеца, а његова супруга Дуња, након бекства из затвора, у потрази за збегом морала је да да баци живо дете у блато да оно не би плачем одало збег - потресна су сведочанства до којих је дошао др Кнежевић, који истиче да је већина уморене деце старости од једне до три године. Узраста до једне године умрло је у затвору њих седам, а од једне до пете године.чак њих 21. су сахрањивана на плавском и у сеоским гробљима. Умирале су и старе особе, а један број логораша је интерниран у албански логор у Каваји...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације