ТИХО НЕСТАЈАЊЕ МУШЉИ: Шкољке нападнуте напасницима, климатским променама, загађењем

Мушље или дагње, шкољке све траженије на тржишту, протеклих година, због великог морталитета, постају права реткост. Узгајивачи у Боки кажу да угине и до 70 одсто шкољки а кривци су пљоснати морски црв - ектопаразит, све топлије море и загађење са копна.

фОТО: РТ ХН

Бошко Шупица, чија породица узгаја мушље више од деценије каже да за проблеме са пљоснатим црвима  још нема лека, а све је проблематичнија  и топла морска вода.

-То је захватило  цели Јадран. Од онога насађеног верујем да није ни петина успела да опстане у овој сезони, каже Бошко и додаје да ни појачан рад нитии често пресађивање шкољки  није довољно.

-Нико још није нашао начин да се одбрани…Раније бисмо с пролећа и с јесени узели млађ, ставили бисмо је у мрежаста црева која ми зовемо пергуларима и оставили тако до сезоне када их проберемо и одвајамо конзумне од оних ситних које враћамо у море. Сада на свака два, три месеца морамо да препакујемо мушље. Ни то не би био проблем када бисте имали стотинак пергулара. Али, на овом узгајалишту које није велико, свега један хектар,  имате 1.200 до 1.500  пергулара. Kад стигнете до краја, они са почетка су већ стигли за препакивање, објашњава Шупица.

фОТО: РТ ХН

Осим пљоснатих црва има у мору и других нових врста што су утврдили стручњаци из Института за биологију мора. Неке коегзистирају са нашим животињским и биљним светом, а неке га потискују.  Појавом овог црва губимо нашу мушљу, закључује Шупица и илуструје примером.

- Прошле године у овом узгајалишту насадили смо преко 13 тона млађи и требало је да буде 26 тона конзумних мушаља. Извађене су тек две тоне, и преостало је можда још толико.  Премда су улагања у ову делатност подношљива, подразумева се да се врте кроз продају, али то ове године неће бити могуће, коментарише Шупица.

За  мушље је погубно и топло море, а температура је овог лета достизала 30 степени.

- Kаменица након 26 степени има стопостотни морталитет. То је и један од разлога зашто каменицу не узгајамо на површинском слоју већ их спуштамо на дубину од десетак метара. Изгледа да ћемо то морати да радимо и са мушљама, али онда имамо нови проблем, јер је на тој дубини  мање планктона за исхрану.

Помоћ државе, годишње, до десетак хиљада евра годишње, по пројекту  није довољна, а узгајивачи не могу да користе ни ИПАРД програме зато што  не могу да склопе уговоре о узгајању шкољки на дужи период од пет година.

фОТО: РТ ХН

Слађана Гвозденовић Николић, научна сарадница у Институту за биологију мора у Kотору, потврдила је да се протеклих година  пријављује масовни морталитет узгајаних дагњи. Ове године то је преко 70 одсто, а дефиниција „масовни морталитет“ је установљена када стопа смртности  мушаља прелази 30 одсто  и  деси се у врло кратком периоду.

Гвозденовић додаје да су у Институту  радили и  анализе санитарног квалитета воде, низ физичко- хемијских анализа, проверу технологије узгоја и кондициони индекс шкољки. Те анализе  нису показале  алармантне податке, али је уочљива већа  бројност пљоснатог црва на шта утичу и генетичке мутације, порекло  млађи, техника  узгоја, загађење,  санитарни квалитет те воде, доступност хране,  карактеристике  подручја за узгој, географски положај и присуство патогена… Када говоримо о загађењу са копна „долазимо до крањих граница“. Зато је, према речима Гвозденовић, следећи корак  регионално увезивање кроз које би се стандардизовала одређена методологија за спречавање морталитета присутног у целом Медитерану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације