ХЕРЦЕГНОВСКА ПИЈАЦА МЕЂУ НАЈБОЉИМ НА СВЕТУ: У граду се око ње ломе копља, је ли она место за споменик Мирку Комненовићу?

Вест да се херцегновска градска пијаца нашла на листи 30 најбољих пијаца на свету, на листи Фајнешнал Тајмса (Financial Times) остала је у граду помало у сенци врућих спорења око тога да ли баш ту треба поставити споменик једном од најбољих новских градоначелника Мирку Комненовићу, заслужном измешу осталог и за формирање данашње пијаце.

Фото: Општина ХН

Херцегновска пијаца смештена је у Старом граду, ушушкана и како пишу у Фајнешнал тајмсу образлажући одлуку , омиљено је место за набавку локалних производа, висококвалитетне континенталне и медитеранске хране. Ту ће вам замирисати пршут, свежа риба, домаћи сиреви, на овом подручју узгајани и  сазрели цитруси, маслине, кромпир, шаргарепа, у домажинствима припремано уље, вино, ракија, али и у природи убрани  дивље шпаргле и сремуш...

Фото: Општина ХН

Пијаца није велика, нешто мање од 500 квадрата, али је поплочана чувeним црвеним ђуричким каменом, сада слабо уочљивим због тезги, истичу стручњаци. Са три стране је оивичена зградама чија  лепа камена пластика из истог разлога није довољно видљива. Кроз велики улазни портал пуца поглед на Стари град, Канли кулу, једну од најлепших херцегновских тврђава и Потковичасту кулу  која је у близини градског симбола Сат куле. И тај поглед сада делимично заклањају тенде на тезгама.

Пјацета на којој је сада пијаца, била је једна од девет предложених у граду за постављање споменика знаменитом херцегновском градоначелнику Мирку Комненовићу (1840-1941). Један од разлога била је  чињеница да је овај простор први пут уређен за Комненовићевог мандата, а градоначелник је био од 1930. до 1935. Он је и издејствовао да комплекс који је претходно био двориште Општина откупи и ту уреди пијацу.

Фото: Општина ХН

Коменоновић је, ваља подсетити био задужбинар, граду је оставио кућу у којој је сада Музеј. Родољуб, патриота , добровољац, делегат владе Србије у Русији који је окупљао добровољце међу заробљеницима-јужним Словенима, министар, посланик у краљевини Југославији... Читав живот посветио је напретку Херцег Новог,  од подизања данашње Градске кафане, оснивања Српске кредитне задруге,  градње Железничке станице на Шкверу,  хотела „Бока“ у центру града ...Био је и до данас остао један од најшколованијих херцегновских градоначелника. Образовао се у Трсту, Марибору, у Швајцарској, говорио италијански, немачки, руски, француски, а за несумњиве заслуге за свој народ одликован у Србији, Русији, Француској, Чехословачкој...

Фото: Општина ХН

Идеју о подизању спомен обележја какво Комненовић одавно заслужује прихватили су сви у граду. Једнако одобравање добило је и 2020. награђено идејно решење вајара Зорана Ивановића из Београда. Оцењено је као дело које на најадекватнији начин одражава његов лик и дело, класична скулпторска форма која одише  енергијом вешто обликованом у фигуру одлучног, достојанственог става која плени интелектуалним, визионарским, достојанственим духом и отменошћу човека који је утемељио модерни Херцег Нови. Различита мишљења заварничила су када је на ред дошао избор локације за споменик. Од на почетку девет предложених градских простора, Управи за заштиту споменика културе подручној јединици Котор предложене су три. Једна на будућој пјацети  која ће бити изграђена у склопу реконструкције Његошеве улице. Њу су стручњаци Управе одбили, а фокусирали се на локације на главном градском тргу Николе Ђурковића и на данашњој пијаци. Пијацу су недавно предложили за коначно решење. Одлуку треба да донесу одборници на седници СО која је заказана за крај овог месеца.

Фото: Општина ХН

Три невладине организације оштро су се успротивиле овој локацији. У саопштењу које су упутили из Еколошког друштва Бока, Друштва пријаатеља Херцег Новог и  Друштва грађана за заштиту Херцег Новог навели су  да избор локације „нема везе са струком... са распоредом форми и визуализацијом простора...“ Истичу да је посао са спомеником одрађен „неозбиљно и увредљиво за све који поштују дело Комненовића...“

С друге стране стручњаци, херцегновски архитекта конзерватор Срђан Марловић, београдски вајар Зоран Ивановић и његов колега из Загреба Виктор Поповић и стручњаци Управе за заштиту споменика културе подсећају како је конзерваторским пројектом предвиђено да на пијаци буду уређене  фасаде, преобликовани фасадни отвори и кровни венец, санирано степениште и плато и све то задржавајући камене блокове ђуричког камена и што је најважније функцију пијаце са амбијентално прихватљивим мобилним тезгама карактеристичним за медитеранске градове попут Трста, Дубровника, Сплита... Пијаца би тако добила мултифункционалну улогу, и не би била затворена као сада после 15 сати.

На одборницима херцегновске скупштине је одлука, до тада заговорници идеје да споменик буде постављен на новоизрађеном платоу испред зграде општине потписују петицију којом ће оснажити своју идеју.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације