ЈЕДИНИЦА НАДЖИВЕЛА ПРОГОНИТЕЉЕ: Били су понос ВЈ и противник Мила Ђукановића

Били су понос Војске Југославије. У најгоре време по заједничку државу СРЈ, када је НАТО сејао смрт по Србији и Црној Гори, припадници Седмог батаљона војне полиције су стали у одбрану отаџбине и народа. Хероји тог доба, али и касније, проказани су од бившег сепаратистичког режима Мила Ђукановића као „државни непријатељи“, следбеници „великосрпске политике Слободана Милошевића“. Тако је и данас иако су им 2002. године од стране председника заједничке државе Војислава Коштунице престале све активности.

В.К.

- Живи смо! И још трајемо!

Овим речима се својим саборцима и команданту, пуковнику Јовану Шушићу, обратио Петар Вуковић, један од бројних јунака злог времена чија имена су записана златним словима у историји црногорске војске која је тада деловала у саставу заједничке државе са Србијом, на њиховом првом окупљању у Подгорици од оснивања 1999.године.

- Двадесет шест година прича и подматања, лепљења непримерених етикета. Сви су причали, а ми смо ћутали.Биће некоме чудно –одакле се баш сада окупише припадници  Седмог батаљона, као да у Црној Гори не постоји место где људи могу да се саберу и буду заједно. По некима ми не би требало више никад да се састанемо, али као што се види живимо и опстајемо на хришћанским, светосавским  и људским темељима. Никад никоме нисмо воду натрунили, а били смо таргетирани као непријатељи народа и државе! Поручујем бившим и сдашњим властима да су наши досијеи спремни су за сваку врсту провере. Нека прочешљају та документа и увере се да ли смо екстремни српски националисти са криминалном прошлошћу, какве су нам погрдне називе лепили. Ми смо данас овде са нашим командантом пуковником Јованом Шушићем, који је формирао Седми батаљон, а они који нас нападају нека виде где су њихови команданти и њихови налогодавци. Овај скуп је граница  између нас из Седмог батаљна  и озлоглашене Седме управе Агенције за националну безбедност  Црне Горе, казао је Вуковић.

Сетили су се ови људи својих упокојених другова са којима су током рата и касније делили зло и добро. Члановима њихових породица постхумно су уручене захвалнице за време проведено у овој елитној јединици војне полиције за посебне намене.

Једна од њих припала је подвижнику „Новости“, Никшићанину Љубиши Мрдаку, који је пре неколико година убијен у Никшићу док је спречавао наоружане и маскиране разбојнике да опљачкају пошту и однесу новац који је био намењен за исплату пензија. Плакету је узео његов син Андрија.

На овом сабрању дошли су припадници батаљона из разних крајева Црне Горе. И сви су јединственог става да се они и њихова јединица морају истргнути из канџи заборава и одбране од лажи и злих језика који о њима говоре. Свесни су своје улоге у најтежим временима када се српство у Црној Гори није могло бранити ћутањем, већ борбом. На ове људе од којих су многи у приличним годинама поносан је њихов командант пуковник Јово Шушић, који није могао сакрити радост.

- Браћо, да могу, све бих вас овим мојим рукама пригрлио. Били сте и остали понос нације, војске. Чврста брана онима који су кидисали на нашу земљу. У својој војничкој каријери обављао сам многе дужности, наилазио на готове јединице у гарди или корпусу специјалних јединица, да бих овде од врховне команде СРЈ добио тежак задатак да се формира једна оваква јединица, присетио се пуковник Шушић, кога је војска са одушевљењем дочекала.

Подсетио је он да је те 1999. године дошао у Подгорицу само са једном књигом, када је из ничега почео да ствара јединицу. То је ишло постепено, у етапама, кроз обуку у Даниловграду где су долазили прекаљени инструктори и брусили форму будућим припадницима специјалне јединице. Успели су да формирају праву, професионалну и  часну јединицу. Када је у Куманову 9.јуна 1999.године потписан Војно-технички споразум између међународних безбедносних снага (КФОР) и влада СРЈ и Републике Србије, то је значило крај  НАТО агресије на СРЈ. Тим документом су прекинути ваздушни напади НАТО на нашу земљу ,да би дан касније била усвојена резолуција 1244 у Савету безбедности у Њујорку.

- Иако се рат зауставио нажалост није непријатељство у Црној Гори према нама војницима и Седмом батаљону. Те мрачне снаге успеле су да нашег војника означе као непријатељског, такође и нашу свету Цркву. Упркос бројним тешкоћама јединица је ипак успела да потпуно обави своју мисију –обуку њених припадника уз појачано обезбеђење наше државне границе, рекао је Шушић,  који данас као пензионер живи са породицом у Бијелом Потоку. У мировини је од 2010.године. Вечну кућу, како рече, "на време"  је направио на гробљу у селу Буковица код Шавника.  

Скуп припадника Седмог батаљона обележиле су патриотске песме Црне Горе и Србије, сећања на давне, али славне дане. Договорено је да наредни скуп буде одржан у Никшићу 2027.године.

НЕОСНОВАНЕ ОПТУЖБЕ

Бивши режим Мила Ђукановића покушавао је на све начине да омаловажи улогу Седмог батаљона у Црној Гори. Та хајка настављена је и након престанка њиховог деловања све до данас. Иако су им антисрпски медији приписивали разна злодела наводно почињена над албанским и несрпским становништвом то никада није доказано. Чак су им потурали масовне гробнице на простору Чакора, те да су, како је оценио тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић, били паравојна формација  под окриљем Војске Југославије. Бројни појединци су пролазили тортуру ДПС система, као и њихове породице. Претреси кућа, привођења, психичка малтретирања оставило је дубок траг у душама ових часних људи. Све клевете су успели да надживе и опстану. Њихово јединство и чврстина  видела се и на овом скупу у Подгорици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације