ПЕВАЛИ ТЕРОРИСТИ, НА ТРГУ ЗЛИКОВЦА: Нови инцидент у Гусињу у режији локалних и Албанаца из дијаспоре

Нови инцидент у Гусињу. Локални Албанци, појачани великим бројем сународника пристиглих са разних страна света, посебно из САД, на концерту који поред традиционалног Иланданског сабора најављен најлепшим догађајем лета, скандирали су окорелом разбојнику и терористи са КиМ, Адему Јашарију.

Фото: Архива

До скандала, који је постао виралан, дошло је за време наступа албанске певачице Ђентјане Ђерђи, одевене у костим у бојама албанске заставе, које су се вијориле на бини и публици, која је уз песму скандирала име Јашарија, подлог ликвидатора српских цивила и полицајаца, који је пре него што је стардао у окршају са полицијом, убио свог синовца који је желео да се преда...

Наравно, још један инцидент током ''културног'' лета у Гусињу, прошао је по старој ''појео вук магарца'', јер се о инциденту и провокацији православаца не само у Гусињу и Палву, већ и целој Црној Гори, ћути-званично.

- Адем Јашари није четник, закључио је један запенушани Албанац у коментару на фејсбук страници Дијаспора Плав-Гусиње, овом реченицом добро илуструјући неједнак третман државе Црне Горе, према актерима ицидената са јаким мирисима националне и верске нетрпељивости.

За сада држава Црна Гора ћути, ''мирују'' и политичке партије. Сви они су мировали и када је актуелни председник Општине Гусиње Санел Балић, уз помоћ владајуће већине, коју чине Бошњачка странка и албанске партије, уз помоћ одборнице СД православне вероисповести, тргу на којем је одржан концерт где се певало и скандирало Адему Јашарију,  ''крстио'' именом злогласног Али-паша Шабанагића ( 1828. – Пећ, 1888.), познатијег као Али-паша Гусињски.

Одборници опозиционог ДПС ''мудро'' су избегли гласање о овој теми, а предлогу се оштро успротивио једино Лакић Бабовић, одборник СНП, који је казао да предлог није коректан, јер је Али паша Гусињски за православце далеко од јунака каквим га проглашавају и да овакав предлогне доприноси мултиетничком складу.

- Али-паша Шабанагић,  један од великана овог краја,оставио је неизбрисив траг у историји овог краја. Својим делима и посвећеношћу заштити Гусиња и његових грађана, Али-паша је дао значајан допринос развоју и очувању наше заједнице, образложио је Балић свој предлог, преточен у одлуку која је донета''испод жита''.

- Нисам сигуран да смо имали сагласност Министарства кулутуре да трг назовемо именом Али паше. Погледаћу, па ћу вам јавити, казао је Балић Новостима, док је министарка културе и медија Тамара Вујовић, мудро одћутала догађај, упркос обавези да изда сагласбност или поништи одлуку СО Гусиње...

Али паша Гусињски, који је, како кажу историсјки извори, након почетног неповрења према њему, ипак ''убачен'' у Одбор народног спаса, који фомиран  након више пораза турске војске, Гусињана и Плављанаа у бојевима са Васојевићима и  њиховим војводама, формирао је ''Лимски корпус'', војну јединицу састављену од башибозука из околине Скадра, Рожаја, Новог Пазара, Бихора, Бијелог Поља и са Косметам, чији је задатак био да угуши устанак у долини Лима и поврати плавско-гусињским агама и беговима изгубљене читлуке.

Злочин који је починио 16. априла 1862. године, када је турска војска ушла у Велику, Горњу Ржаницу, Машницу, Мурину, Грачаницу и Улотину, запаливши их, убијајући и сатирући народ, још се памти, без обзира што је пар дана касније на Превији потучен до ногу...Захваљујући злочинима над православцима, постао је један од оснивача злогласне Призренске лиге...                                                                                     

ЗУЛУМЋАР

-А ли паша Гусињски није газија (победник) него зулумћар, писао је о овој личности угледни публициста и новинар, покојни Бранко Јокић, описујући његова недела дуго харање и паљење ''по Васојевићима, Полимљу, Велици, па и шире''.

- Предводећи више хиљада  башибозлука, који је скупљао око Гусиња, Плава и на северу Албаније, до Бихора и Суходола, ишао је да помогне у гушењу Карађорђеве буне. Позвао је, 1811 године, васојевичке прваке Николу Делевића и попа Милоша Бојовића на договор, ради ''умирења раје'', обећавши им ''бесу'', али је попа Бојовића обесио, док је Делевића спасио Суљо Радончић...  Ухватио је и одвео шесторицу највиђенијих Величана и обесио их на извору Врује. Са суседима из Хота, спалио је манастир Ђурђеви ступови, 1828 године, не оставивши ни једну фреску. Истовремено је похватао и  повјешао више племенских старјешина и порушио све конаке и куће око манастира и у ближим селима. То је наставио и идуће године, када је, ради скупљања пореза, пленио и стоку православаца у долини Лима, писао је Јокић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације