ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ПОВРАТАК НЕМАЧКЕ НА БАЛКАН: Уједињена Немачка одиграла је пресудну улогу у распаду Југославије

ПРОГРАМСКА крилатица Drang nach Osten, која се обично преводи и као „тежња ка Истоку” и као „продор на Исток”, означава намере, пре свега, Немачке - али, такође, и (некадашње) Аустроугарске - да се шири на исток спровођењем анексија, стварањем система подређених држава и успостављањем интересних сфера.

Фото: Профимедија

Ова крилатица је у обе тадашње средњоевропске царевине добила истакнуту улогу осамдесетих година 19. века, али је, очигледно била присутна и раније. Њени представници су били највиши носиоци власти, бирократија, индустријски и трговачки кругови, групе интелектуалаца, који су, сви заједно, у политичком животу највећим делом припадали класичној десници. Она је у Немачкој била много распрострањенија и снажније заступљена, а у Хабзбуршкој монархији углавном од представника немачких уверења у њеном аустријском делу.

При томе, када је реч о немачком Рајху, „продор на Исток” се односио на заузимање и/или потчињавање оних територија које су лежале источно од његових граница и остало је важна одредница усмерења спољне политике Рајха све до његовог слома у Другом светском рату. Са друге стране, када је у питању Хабзбуршка монархија (до њеног нестанка са историјске сцене) то се првенствено односило на намеру обухватања што пространијих области на југоистоку од њених граница и стога је примеренији назив „Продор ка Југоистоку” (Drang nach dem Südosten)  тј. „тежња ка Југоистоку” (Европе), који је коришћен од неких историчара. Међутим, и други и трећи немачки Рајх је у склопу генералног плана „продора на Исток” имао компоненту „продора ка Југоистоку” у циљу стварања „допунског привредног простора” Рајха, али и остваривања даљег повезивања са регионом Блиског истока, па и даље, а све у циљу остваривања империјалних циљева (у Првом светском рату) и светске доминације (у Другом светском рату).

ХИТЛЕР није покренуо рат због Версајског уговора, иако је његово постојање представљало богомдани материјал за његову пропаганду. Чак и да су Немачкој остављене старе границе, чак и да јој је дозвољено да има војне снаге какве је желела, чак и да јој је дозвољено да се уједини са Аустријом, она би још увек желела више: уништење Пољске, контролу над Чехословачком, и изнад свега, освајање Совјетског Савеза. Желела је простор за немачки народ да се шири, желела је уништење непријатеља, било да су они Јевреји или бољшевици. Није било ничега у Версајском споразуму о томе.

После Другог светског рата Западна Немачка није дуго била у позицији да настави са политиком ширења свог политичког утицаја на Исток (Југоисток), док је у привредном домену то успешно остваривано, али када је 1989. дошло до распада „совјетског блока” и уједињења Немачке, прилика је поново била ту, али су се сада, уместо директног самосталног наступања немачке силе, углавном користили механизми „координиране” акције у склопу ЕЗ (ЕУ) и НАТО. При томе, тек уједињена Немачка одиграла је фаталну и готово пресудну улогу у драматичном распаду Југославије.

ПРВИ пут после Другог светског рата Немачка се 1991. охрабрила да пркоси целом свету. Сви су, наиме, у том часу хтели једно, а Бон друго. И партнери из тадашње ЕЗ (ЕУ), чак и САД, као и много истакнутих личности међународног угледа упозоравали су Немце да не повлаче тако драматичне и рискантне потезе с једностраним и исхитреним признавањем словеначког и хрватског сецесионизма. Бон није марио за то. Наиме, Немачка је 19. 12. 1991. признала Словенију и Хрватску (које су 25. 6. 1991. прогласиле независност), с тим да је признање имало да ступи на снагу 15. 1. 1992, вршећи на тај начин притисак на остале чланице ЕУ да следе њен пример. Остала је, практично, сам против свих и истрајала на свом ставу, који је касније довео до тога да су и остали у ЕУ признавали Словенију и Хрватску, касније и БиХ и Македонију (осим Грчке), што је након тога довело до грађанског рата у Хрватској и БиХ. У случају Косова (КиМ) Немачка је била много опрезнија, делујући у склопу ЕУ и НАТО-а, али истрајна и увек у првим редовима да се криза на Косову интернационализује и примене радикална решења.

И Самјуел Хантингтон у свом антологијском делу Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, апострофира ову пресудну улогу Немачке у слому Југославије и посебно подршци независности Хрватске која се сматрала „штићеником немачке спољне политике”, објашњавајући то притиском који су на немачку савезну владу вршили немачка католичке хијерархија (Хантингтон апострофира да је Папа прогласио Хрватску „бедемом Западног хришћанства” и пожурио да помогне њено признавање пре него што је то учинила ЕЗ, чиме је Ватикан тако постао страна у сукобу), коалициони партнер у власти - баварска CSU, а посебно баварски медији и часопис Frankfurter Allgemeine Zeitung, који су својим пристрасним извештавањем битно утицали на домаће јавно мњење. Такође, указује на издашну финансијску и војну помоћ Немачке (упркос ембаргу на извоз оружја у све бивше југословенске републике који су УН увеле септембра 1991) коју је пружала Хрватској 1991-1995, укључујући и авионе "миг-21" и друго тешко наоружања (из арсенала бившег НДР).

НЕДУГО  затим, немачка војска узела је учешће у склопу војних акција против босанских Срба у БиХ 1995, али и агресији НАТО против СРЈ 1999, без одобрења Савета безбедности УН. Био је то „велики повратак” Немачке на Балкан. Са друге стране, Немачка није узела учешће у инвазији САД и њених савезника на Ирак 2003, као ни у оној 1991, када је чак платила 16,9 милијарди марака за финансирање ове војне акције (око 15-20% укупних трошкова), али није слала своје војне трупе . Очигледно то подручје више није њена интересна сфера.

Вилијам Ширер (William Shirer), аутор антологијског дела Успон и пад Трећег рајха - историја нацистичке Немачке, поводом тридесетог издања које се поклопило са уједињењем Немачке (1990), написао је да се: „Европа поново налази пред немачким проблемом”, и додао: „људи се сада питају: јесу ли се Немци променили? Чини ми се многи на Западу сматрају да јесу. Ја нисам толико уверен!”. Ширер се оградио да је овај његов став несумљиво обојен искуством и радом у Немачкој у време нациста, али и да њега вероватно деле народи и државе жртве ранијих немачких освајања.

СУТРА: СВЕТ СЕ УБРЗАНО МЕЊА И ПРЕТВАРА У ВЕЛИКИ ХАОС

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЛКАН РЕГИОН ПУН ПОДЕЛА И ПРОБЛЕМА: За све се пита Немачка, земљама југоисточне Европе остаје светла "европска перспектива”

21. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НЕМАЧКА "УЧИ" ЕВРОПУ КАКО ДА СЕ ПОНАША У "СВОЈОЈ КУЋИ": Нова немачка моћ се заснива на економији

20. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУДБОНОСНА 1989. И КРАЈ СОВЈЕТСКЕ ЕРЕ: Криза ауторитаризма није почела Горбачовљевом „перестројком” или падом Берлинског зида

19. 03. 2023. у 18:00

Свет

7 2

НЕМАЧКИ МИНИСТАР УДАРА НА НАЦИЗАМ: План искоренити све речи из статута које асоцирају на Хитлерову Немачку

04. 03. 2023. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације