НА "СОЦИЈАЛИ" 16.500 СТАРИХ: Право на накнаду од 8.781 динар имају они без пензије и других прихода
БРОЈ корисника социјалне помоћи међу старијима од 65 година последњих година у сталном је порасту и тренутно се на листи налази чак 16.500 имена, а реч је о угроженим људима који немају пензију ни друга стална примања.

Фото Анђела Стевановић Живковић
Списак ће вероватно бити још дужи када заживе социјалне карте. Месечно на њихов рачун леже по 8.781 динар или око 75 евра, што је далеко од износа довољног за основне животне потребе.
Висина новчане социјалне помоћи зависи од броја чланова породице и њихових прихода и у многим домаћинствима са двоје старих једва да прелази 110 евра, пошто се за сваку наредну одраслу особу исплаћује преполовљен износ од 4.391 динар, показују подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Поређења ради, право на новчану социјалну помоћ је 2017. остварила 105.051 породица, односно укупно 257.354 особе, накнаду за помоћ и негу другог лица добило је 50.815, а посебну новчану накнаду 526 особа, док је две године касније Републички завод за социјалну заштиту забележио да је ово право користило 226.897 корисника, односно 92.673 породице.

Фото Игор Маринковић
Статистика показује тренд смањења броја свих корисника, али је на списку ипак све више старих. Недавно објављен Посебан извештај о дискриминацији старијих поверенице за заштиту равноправности бележи да је у 2019. корисника старијих од 65 година било готово 11 одсто од укупног броја прималаца.
- За једнократну помоћ донета 163.602 решења, што је за 2,4 процента више у односу на 2015. годину - стоји у извештају. - С друге стране, стопа ризика сиромаштва опада са годинама старости и достиже најнижу вредност за старије од 65 и више година и износи око 19 одсто. Међутим, уколико се ради о старим особама које живе у једночланим домаћинствима, онда је ова стопа знатно већа, изнад просека укупне популације, што указује на изразито сиромаштво старијих грађана и потребу за различитим видовима помоћи и подршке друштва.

Фото Алекса Станковић
Реформом пензијског система, која се, почев од 2001. године, спроводи у више фаза, значајно су промењене карактеристике и структура овог система. То је довело до тога да однос броја корисника пензија и осигураника буде један према 1,3, док је 2000. био један према 1,8.
- Када се подаци о висини пензија и броју корисника упореде са износом минималне нето зараде која, у зависности од броја радних сати у току месеца, износи око 30.000 динара, може се лако закључити да месечни износ пензије који је мањи од износа минималне зараде прима 65,6 одсто пензионера. Ови подаци показују и да је већи број њих у тежој материјалној ситуацији, нарочито у односу на просечну потрошачку корпу, која је била 71.992 динара, или минимална од 37.287.
ОЛАКШИЦЕ У ГРАДОВИМА
ПОРЕД права постоје и друге олакшице усмерене ка старијим и сиромашним времешним грађанима, од комуналних услуга до цене јавног превоза, које су уведене и практикују се у већини општина и градова у Србији. У Београду, примера ради, за сиромашне старије грађане који примају сталну новчану помоћ, постоји бесплатни превоз, као и коришћење библиотека, смањене цене улазница за неке манифестације и слично.
Препоручујемо

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)