КАД ЈЕ ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА РИЗИЧНА? Симптоми после убода комарца који указују на опасну болест

У СРБИЈИ су преминуле две особе које су претходно биле зарађене грозницом Западног Нила, саопштио је Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

Фото: Архива ВН

Обољења су регистрована код особа мушког и женског пола, старости 63 и 50 година са придруженим хроничним обољењима.

Грозница Западног Нила присутна је у Европи од шездесетих година прошлог века. У последњих 15 година регистровани су спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији у неколико земаља источне и јужне Европе.

Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније (ЕУ) и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом.

Највећи број оболелих (262 оболелих, 35 умрлих) регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија.

У Србији од 2012. године

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула месеца 2012. године, наводе у "Батуту".

Од 2012. до 2020. године на територији Републике Србије регистровано је укупно 1.032 случајева грознице Западног Нила, као и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.

Током сезоне наџора 2020. године у Србији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. У земљама ЕУ 2020. године регистровано је 316 случајева.

Како се добија?

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца.

Главни преносилац је Цулеx пипиенс, врста комарца, а главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси, наводе у “Батуту”.

Симптоми

После прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица као што су хронични умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Смртност је већа код старијих особа, посебно код оних које имају више од 75 година.

Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.

Међутим, код појединих особа (<1%), долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.

Лечење

Да би инфекција вирусом Западног Нила била потврђена, неопходно је да се потврди и присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.

Код особа које имају класичну клиничку сику не постоји посебна терапија. Препоручује се што чешће одмарање, испијање већих количина течности и јачање имунитета. Лечење грознице Западног Нила обично траје од неколико недеља до неколико месеци.

(Телеграф)

Препоручујемо

Друштво

0 4

ВИРУС ЗАПАДНОГ НИЛА ОДНЕО ПРВЕ ЖРТВЕ У СРБИЈИ: Потврђена два смртна случаја - ево из којих округа

08. 08. 2021. у 14:33

Друштво

0 4

КОРОНА ПРЕСЕК: Најновији подаци о епидемиолошкој ситуацији у Србији

08. 08. 2021. у 15:04

Друштво

0 4

КО СЕ НЕ ВАКЦИНИШЕ РАДИЋЕ ТЕСТ СВАКЕ НЕДЕЉЕ: Докторна Јовановић - Важно је да наставу вретимо у реалан оквир

08. 08. 2021. у 10:06

Друштво

0 1

МИНИСТАРКА МАТИЋ ОТКРИВА: Ево шта ће да буде са онима који су већ уплатили аранжмане за летовање?

07. 08. 2021. у 14:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације