ЗЛОЧИН БЕЗ КРИВЦА И КАЗНЕ: Навршава се 18 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце крај реке Бистрице у Гораждевцу

ОГОРЧЕН сам јер још не знамо ко је тог 13. августа 2003. пуцао на моје другове и мене. Непрекидно се питам зашто смо ми деца били мете?

Фото Танјуг

И, некако у дубини душе, сваког тренутка се надам да ће ме неко из међународне заједнице позвати да ми каже да је пронађен зликовац који је отворио рафалну пуцњаву на нас. Упорно, међутим, чујем само понављање реченице. "Нема доказа". Како? Зар доказ нису су убијени Панто и Иван, ми који смо били рањени, породице свих нас?

Овако говори Богдан Букумирић, из Гораждевца код Пећи, један од четворо тешко рањене деце у страшном злочину који је ово место завио у црно на данашњи дан пре 18 година. Каже и да му је попут рана од метака, подједнако болно што је међународна заједница обуставила истрагу о убиству деце на реци Бистрици код Гораждевца, када су два српска дечака убијена, а четворо малишана теже рањено. Богдан, тада петнаестогодишњак, прича нам да све породице страдалих и рањених, али и сви житељи Гораждевца заслужују да сазнају истину ко су починиоци овог злочина.

- Невероватно је да је Еулекс затворио истрагу још 2011. и што нема помака у проналажењу злочинаца иако је на лицу места пронађено 76 чаура. Уверен сам да међународне мисије знају много више него што желе да нам саопште - каже Богдан за "Новости".

Пантелија Дакић, Фото Приватна архива

Иван Јововић, Фото Приватна архива

Сећа се, вели, сваког детаља овог злочина. Са другарима је пекао кукуруз поред реке, стајао је поред Пантелије.

- Нисмо стигли ни да се нашалимо када се зачула рафална паљба. Погодило ме осам метака: три испод ребара, два изнад грудног коша, и по један у стомак и у главу, а осми ми је прошао кроз чланак на нози - сећа се овај храбри младић.

Зачувши рафалну паљбу родитељи деце су дотрчали на обалу реке где су затекли рањену децу и локве крви покрај њих.

- Злочинци су убили Панту Дакића, који је тада имао 12 година, и деветнаестогодишњег Ивана Јововића. Тешко су рањени Марко Богићевић (12), Ђорђе Угреновић (19) и Драгана Србљак (14) - са болом у гласу говори нам Богдан.

Иако тешко рањен до Београда је једва пребачен. Најпре је превезен у базу Кфора у Гораждевцу где није било лекара па су га превили у сеоској амбуланти. Без пратње Кфора комшије Милован Павловић и Рајко Јанџиковић су га возиле до пећке болнице.

Испред пијаце у Пећи Албанци су насрнули на њих, демолирали су ауто, комшији Миловану поломили зубе... Тада је Богдан пао у кому, али су му касније испричали да их је заштитила патрола Кфора. Из Пећи је пребачен у Призрен, па у јужну Митровицу, одакле га је преузела др Милена Цветковић и транспортовала до Рашке одакле је хеликоптером пребачен на ВМА у Београду где је слетео ноћу у 12.20.

- Те вечери процене лекара да ћу преживети биле су свега четири одсто. Уследио је низ операција... Из коме сам се пробудио петог дана, на Преображење - прича Богдан.

Он је на лечењу био седам месеци и за то време имао шест операција.

- Преживео сам, као и Марко, Ђорђе и Драгана, али Иван и Пантелија нису. То нас боли, те две ране још крваре... Саслушано је више од 100 сведока, али нико никада није ни осумњичен, а ми стрпљиво још чекамо правду.

СВЕДОЧАНСТВО Богдан Букумирић, Фото Приватна архива

ДАНАС ПОМЕН ИВАНУ И ПАНТЕЛИЈИ

КАО и претходних година, и данас ће у Гораждевцу, поменом у цркви Успења пресвете Богородице и одласком до гробова Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу, бити обележено 18 година од убиства српске деце крај реке Бистрице.

- Из године у годину све нам је је теже, а разочарање све веће, јер убице наше деце нису изведене пред лице правде. Нама је одмах после злочина тадашњи шеф Унмика обећао да ће преврнути сваки камен да пронађе свирепе убице, али помака у истрази још нема - каже Милош Димитријевић, председник Привременог органа општине Пећ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације