ИМАМ ЈЕДНУ ЖЕЉУ - ДА МЛАДИ ЗАВОЛЕ НАУКУ: Спортски новинар Милан Ждрале преко "Новости" најавио да ће своје рукописе поклонити деци Србије

ПОЗНАТИ спортски новинар и публициста Милан Ждрале написао је 12 књига о 150 највећих светских научника. То што је урадио је само по себи подвиг, али његови планови су другачији.

Фото И. Маринковић

Наиме, своје необјављене рукописе намерава да поклони Србији, како каже, свој деци Србије, да заволе науку, да се усмере према њој.

Мало је познато да је новинар који је извештавао са највећих спортских догађаја поред журналистике, завршио и Физику. Мало је познато и да су га у чаробни свет науке увукли другари који су му поклонили уџбеник из физике када је био пети разред. Тада се овај предмет учио од седмог разреда.

- Заволео сам тада науку и научнике - говори нам Ждрале који је желео да "Вечерње новости" прве објаве текст о његовом поклону.

Фото И. Маринковић

- Надам се да ће млади уз моје књиге заволети Архимеда, Аристотела, Њутна, Теслу, Декарта, Кевендиша, Лајбница, Марију и Пјера Кири, Пупина, Ломоносова, Питагору, Леонарда и многе друге великане. Да ће то бити њихова прва степеница ка професионалном усмерењу. Настојао сам да будем објективан, да не прескочим најважније научнике.

Скоро четврт века Ждрале је проучавао стручну литературу. Купио је много вредних књига, а трагао је и по библиотекама, институтима, архивима.

- Данас над децом као да се врши насиље у школама са накарадним плановима и програмима - каже Ждрале.

- Да сам сада ученик ни један разред не бих завршио. Побегао бих. Некада се са децом радило боље, паметније. Док сам предавао у школи код мене нису постојале оцене 1 и 2. Зашто би? Ако сам добио здраву и нормалну децу, моје је било да их научим. Сви моји ђаци постали су угледни грађани.

Као новинар Ждрале је прошао све степенице од волонтера до уредника. Почео је 1973. у сарајевском "Ослобођењу". Низао је новинарске подвиге све до деведесетих. Хонорарно је сарађивао са листовима широм тадашње Југославије. Када је почео рат схватио је да му је важније да спасе сина Миљана, који је био још дечак. Са породицом дошао је 1992. у Србију.

- Од новинарства се тих година није могло зарадити ни за кирију. Мучио сам се. Пет година сам радио на улици, продавао воће и поврће - говори нам.

- Крајем деведесетих објавио сам четири књиге "Француска `98", "На вратима пакла", "АБЦ...физике" и "Звезде светских првенстава". Од тада се све променило и до 2018. имао сам 40 написаних књига.

Фото И. Маринковић

Извештавао је Ждрале са свих најпознатијих стадиона на свету. Писао о највећим светским фудбалерима. Био је најмлађи, међу 10.000 новинара, на Светском првенству у Аргентини.

Био је и 1982. на Светском првенству у Шпанији. Током узбудљиве новинарске каријере, имао је много невероватних догађаја. Летео је, чак, и у киднапованом авиону када је путовао на Светско првенство у Аргентини.

- Летео сам од Рима до Рија када је отет авион - сећа се Ждрале.

- Главни отмичар, Колумбијац, наредио је капетану авиона да га усмери ка Мадриду и ту смо слетели. Преговори са отмичарима су трајали кратко. Не сећам се како су командоси отворили авион и успавали путнике, отмичаре и летачко особље. Владала је паника, али се те драме мало сећам. Били смо анестезирани. Имам осећај да се све завршило за трен. А није.

Ждрале је стигао у Рио де Жанеиро, па је другим авионом наставио ка Буенос Аиресу.

- Био је пун бразилских навијача који су кренули да гледају светско првенство - прича нам.

- Био сам још под утиском, уплашен, збуњен, а они весели и пијани. И мене су почастили пићем.

Фото И. Маринковић

И у том авиону догодио се инцидент који Ждрале памти. Авион се због велике магле једва приземљио. Кружили су и кружили, чинило му се, читаву вечност.

- Када сам из Сарајева пошао у Аргентину колеге су ми говориле да не идем, да је тамо војни режим, да нема закона, да људи нестају - каже Ждрале. - Био сам млад, амбициозан и жарко желео да отпутујем.

Драму која му предстоји као да је најавила провала облака која га је пратила на путу према београдском аеродрому.

- Лет преко Јадрана био је тврд, женама је било лоше. Када смо слетели у Рим, на аеродрому нас је дочекала војска "до грла наоружана". Било је то време када су "Црвене бригаде" у Италији сејале терор, кад су убили Алда Мора, председника владе и бацили га у контејнер. Издвојили су ме на пасошкој контроли. Није ми било пријатно. Имали су каталог чланова "Црвених бригада". Упоређивали су фотографије на пасошу са онима из каталога. Имао сам веома црну и густу косу и личио сам на Италијана.

ПОНОСАН Ждрале на почетку каријере, Фото Архива

Одвели су га у једну просторију.

- Био сам миран док су проверавали - сећа се он.

- Мислио сам само да ћу стићи на светско првенство о коме сам сањао. Пустили су ме и, после свега кроз шта сам прошао, успео сам да испуним тај свој сан.

Ова, као и многе друге авантуре, наћи ће се у аутобиографији познатог спортског новинара.

ЗВЕЗДАШИ И ПАРТИЗАНОВЦИ

- ПОСЛЕДЊИХ 20 година не идем на утакмице, јер човек на стадиону може да страда - каже Ждрале.

- На утакмицу смо, у оно време, ишли заједно. Звездаши и партизановци. Били су то празници за које смо живели. Инцидената није било. Србије у међународном фудбалу нема. Нема је пуних 30 година и не верујем да ће је за мог живота бити.

МАЛО ПРАВИХ НОВИНАРА

- ДАНАС у Србији има много новина које би могле опслужити и Кину, али правих новинара је мало - тврди Ждрале, чији је рад крунисан значајним наградама.

- То је поражавајуће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације