РАЗРЕШЕНА ТАЈНА ЧУДЕСНОГ ХРАМА НЕСТАЛОГ БЕЗ ТРАГА: Сведочанство - како је дешифрована вишевековна мистерија митрополијске
ПОТРАГА за величанственим митрополијским храмом Благовештења, који је деспот Ђурађ Бранковић подигао у Смедереву, најзад се ближи крају захваљујући историчару др Срђану Катићу из Историјског института, који је ишчитавањем и анализом османских докумената лоцирао простор најважнијег храма деспотовине.
- У тој велелепној цркви, грађеној по угледу на Манасију, 1453. године похрањене су мошти Светог апостола јеванђелисте Луке, а 1456. и 1458. вероватно ту су сахрањени и деспот Ђурађ и његов син и наследник Лазар - каже др Катић.
- У раном периоду османске власти, после другог освајања Смедерева 1459. године, тај важан сакрални објекат је порушен под неразјашњеним околностима, а место на којем се налазио ни до данас није пронађено. Циљ мог истраживања био је да на основу османских извора утврдим какав је био верски статус те цркве након освајања, који су разлози довели до њеног рушења, као и да установим када се то догодило.
Зидине и куле смедеревског града никада ниједна војска није успела да заузме силом.
Највећу равничарску тврђаву у Европи деспот Ђурађ подигао је на простору од 11,33 хектара на ушћу Језаве у Дунав. Воде две реке и канала ископаног између њих штитиле су и спољне градске зидине са 19 високих кула и унутрашњи град са владарском резиденцијом.
Пред српским Смедеревом је 1453. поклекла војска Мехмеда Освајача која је исте године освојила Константинопољ, чији су бедеми сматрани неосвојивим. Зидине тврђаве су издржале и аустроугарско бомбардовање у Великом рату и експлозију 450 вагона муниције и експлозива 5. јуна 1941. у којој је порушен цео тадашњи модерни град Смедерево. Бедеми и куле су понегде напукли и накривили се, али и дан-данас стоје.
Неуништивост тврђаве је у народном предању тумачена покровитељством Светог Луке чије је мошти од султана Мурата Другог откупио деспот Ђурађ Бранковић за невероватних 30.000 златних дуката. Када су мошти донете у митрополијску цркву престоног Смедерева апостол и јеванђелиста је, по тадашњем схватању, постао заштитник града.
У историјским изворима митрополијска Црква Благовештења је поменута у Париском и Врдничком рукопису који описују пренос моштију из Рогоса у Епиру у Смедерево. По уношењу у град оне су смештене прво у дворску капелу у донжон кули, а затим су пренесене у Придворну цркву где је одржано целоноћно бдење.
После јутарње литургије мошти су у свечаној литији предвођеној архијерејима и владарском породицом три пута обнесене око зидина, а затим су свечано унете у митрополијски храм и положене десно од светих двери.
- Мало је тема у историографији које су заокупиле толико пажње као судбина митрополијске Цркве Благовештења и од 19. века бројни истраживачи су покушавали да је одгонетну, али без много успеха - каже др Катић.
- Архитекта С. Ненадовић је утврдио да је црква у рано време османске владавине постепено разграђена и да је њеним материјалом урађена спољна камена облога артиљеријске куле на ушћу Језаве у Дунав, да је њиме озидан део дунавске ескарпе и да су неки декоративни делови узидани у зидове хамама.
Осамдесетих је откривен сакрални комплекс у југоисточном углу Великог града који је археолошки истраживан. Пронађени су темељи мањег храма, Придворне Цркве, али не и темељи цркве Благовештења, баш као ни гробови последњих владара Деспотовине. Место на коме се налазила Благовештенска црква и њена судбина су остали мистерија коју је разрешио др Катић истражујући османске изворе. Он је открио сведочанства да су Турци после освајања у Великом граду, поред Цркве Благовештења и Придворне цркве затекли још једну цркву код главне тврђавске капије, а у донжону Малог града дворску капелу, и да су их све претворили у исламске богомоље.
- Црква Благовештења претворена је доградњом минарета у царску џамију - открива др Катић.
- Османлије су увек у освојеним хришћанским градовима највеће и најзначајније цркве претварали у џамије султана освајача. Тако је Црква Благовештења постала џамија султана Мехмеда Другог Освајача.
У османским документима историчар је пронашао и одговор на кључно питање - зашто је разграђена монументална богомоља, са царским статусом.
- Тврђава и објекти у њој, укључујући Благовештенску цркву, тада царску џамију, тешко су оштећени 1476-1477. у вишемесечном бомбардовањем током угарске опсаде Смедерева - каже др Катић.
- Да је царска џамија претрпела знатна разарања, сведочи каснији обрачун трошкова разградње, у којем се наводи да је она у рушевном стању. Тада је статус царске џамије добила мања Придворна црва, а митрополијска Благовештенска црква је разграђена.
На основу описа разарања постало је јасно да се велики храм није налазио уз зидине, јер би га оне заштитиле од дејства артиљерије.
- То је разумљиво јер је деспот Ђурађ митрополијску Цркву Благовештења подигао као највећи и најважнији сакрални објекат у том делу Деспотовине, место великих окупљања верника које је морало да заузме део средишњег простора у Великом граду - објашњава др Катић.
- Логично је да је таква црква саграђена на тргу који је формиран на укрштању главне саобраћајнице која је спајала улазе у тврђаву и у Мали град, са путем који је спајао капије на језавској и дунавској страни.
Историчар сматра да се темељи митрополијске Цркве Благовештења вероватно и сада налазе испод земље, мада не искључује могућност да су током разградње објекта повађени.
- То се може проверити анализом камене облоге и темеља топовске куле на ушћу Језаве направљене од материјала цркве. У сваком случају неопходна су археолошка истраживања која митрополијска Црква Благовештења, без сумње, заслужује - закључује др Катић.
Смртоносна легенда
НЕКЕ легенде казују да се дубоко у тлу смедеревске тврђаве налази митска ризница.
Безбројне потраге за њом су некада имале трагичан крај, о чему сведочи полицијски извештај с краја 19. века, који је пронашао и објавио др Леонтије Павловић.
- Поднаредник Илија Константиновић, на дужности у Гарнизону у Смедеревској тврђави, сањао је пре подне и у сну говорио да се у Дунав капији (тј. Малом граду) налази баснословно благо Јеринино. Благо може откопати, ако њега (Илију) закопа његов друг Василије, јер тако "ваља". Своју инвентивност и маштовитост Илија је пренео на Василија и овај га је заклао 30. 3. 1892. на Велики понедељак увече.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
МНОГИ ЋЕ СЕ ИЗНЕНАДИТИ: Знате ли колико је висока Лепа Лукић?
ДА ли сте знали овај податак?
29. 12. 2024. у 10:36
Коментари (1)