СВЕТИЊА ИЗВОР ДУХОВНЕ СНАГЕ 950 ГОДИНА: У манастиру Прохор Пчињски обележена слава и одржана завршна свечаност јубилеја храма на југу Србије
НА ЧИТАВОМ свету нема много споменика културе као што је овај манастир, који могу истовремено да се похвале готово миленијумским постојањем, континуираним духовним животом и великим значајем који имају за целокупно културно наслеђе једног народа.
Верујем да ово место које верно осликава колико су дубоки трагови трајања нашег народа, државе и цркве на овим просторима, свима улива огромну снагу.
Ово је јуче казала министарка културе и информисања Маја Гојковић у манастиру Прохор Пчињски код Бујановца, где се окупио велики број верника на обележавању манастирске славе ове велике светиње на југу Србије.
Истовремено, јучерашњим скупом, заокружено је обележавање 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског. То је био повод и да владика врањски Пахомије захвали многобројним верницима, ходочасницима и дародавцима, који су својим прилозима помогли обнову манастира од богатог историјског и културног значаја за наш народ.
Грамата је уручена и министарки Маји Гојковић, у име Министарства културе, која је захвалила у име свих којима су додељена признања за развој духовног живота на крајњем југу Србије.
- Грамата коју сам примила у име Министарства културе има велики и симболички значај, и обавезује да и у времену пред нама, свесни важности и културног наслеђа, посвећено и предано помажемо опстанак манастира и цркава као и њихове културне и духовне делатности - рекла је Гојковићева на свечаности у манастиру код Бујановца.
Она је нагласила да ће држава наставити да пружа подршку заштити духовног наслеђа које је током историје одиграло кључну улогу у опстанку наше традиције и идентитета.
- Данас када се суочавамо са савременим изазовима заједнички рад државе и цркве је од огромног значаја - рекла је министарка културе.
Осим обележавања храмовне славе, јуче су представљена издања Православне епархије врањске поводом 950 година од оснивања манастира. Реч је о вредним делима које су својеврсно сведочанство бурне историје велике српске светиње која се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње.
Према предању, манастир је подигао у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском Мироточивом, који му је прорекао да ће постати цар. У манастиру који је подигнут у част и славу Преподобног оца Прохора чувају се и његове свете мошти из којих тече миро. Ове године се, такође, навршава и 700 година од упокојења другог ктитора манастира. Реч је о српском краљу Милутину, који је уз изградњу више од 40 својих манастира задужбина, помогао и обнову ове светиње крај реке Пчиње.
Нови мозаици красе фасаде
ЈУЖНУ фасаду манастирског храма однедавно красе и три нова мозаика. На њима су приказани архангел Михаило, војвода, а касније цар Роман Диоген, као и Преподобни Прохор Пчињски док благосиља народ. Аутор мозаика је Светлана Миловановић из Београда, а даровали су их Београђани Небојша и Бобан Ковачевић, пореклом из села Клиновац, надомак манастирског комплекса. Њихов прадеда Недељко је, крајем 19. и почетком 20. века, много помагао ондашњу обнову ове древне светиње. У току је и израда мозаика на четири мала кубета на крову цркве, а постављање мозаика је само део радова на уређењу спољне фасаде цркве које финансира Министарство културе.
(МАПА) ПУТИН ВЕЋ НАЦРТАО НОВУ МЕТУ У ДОЊЕЦКУ: Пада кључни украјински град, Руси напредују у Торецку - муке за Кијев тек долазе
РУСКЕ трупе напредовале су у Торецку, кључном логистичком чворишту Украјине и главној тактичкој мети Москве у региону Доњецка, према украјинском каналу "Дип стејт".
15. 10. 2024. у 19:38
ВОЗАЧ АУТОБУСА ПРЕТУКАО ТИНЕЈЏЕРА: Малолетник није имао новца да плати карту
У РУСКОМ граду Раменскоје, возач аутобуса је претукао тинејџера који није платио карту.
13. 10. 2024. у 14:46
НЕВЕРОВАТНО: Живео 4 године у тржном центру - направио тајни стан, нико није знао (ВИДЕО)
ПРЕ НЕГО што је ухваћен, Таусенд је планирао да у свом импровизованом смештају постави паркет, направи другу спаваћу собу и кухињу.
15. 10. 2024. у 14:51
Коментари (0)