И ТАМБУРИЦА ЈЕ БЛАГО СРБИЈЕ: У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа наше земље, уписан још један

ДОБИЛИ смо своју полицу.

Један од тамбурашких оркестара Србије, Фото Тамбурица фест

Овим речима, у свом шеретском стилу, "мајстори пера и жице", који умилним звуцима тамбурице негују традицију дугу два века, коментарисали су чињеницу да је "Тамбурашка пракса" уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Тако је постала један од 54 елемента у том регистру.

- Радосни смо и пресрећни - каже Бојан Тренкић, председник Савеза тамбурашких друштава Војводине.

- За нас је ово историјски дан, празник, јер ми "живимо за тамбуру и живимо од тамбуре".

Добили смо велико признање, зато што идући у корак са временом негујемо баштину народа са ових простора и чувамо оно што су нама преци оставили у аманет поколењима која долазе. Тамбурица, коју одликује шароликост и мултикултуралност, има светлу будућност. На свим меридијанима смо то доказали. Титраји жица излазе из титраја наших срца, а жеља је да тамбура ускоро добије и своју класу на Академији музичких уметности.

Стара тамбура, Фото Танјуг

Данило Нинковић, солиста Великог тамбурашког оркестра РТВ Војводине и музички уредник светског "Тамбурица феста", наглашава да је сврставање у националну баштину, резултат и успех дугогодишњег рада и труда:

- Специфичан термин, "Тамбурашка пракса", утврђен је на петом Конгресу Светске тамбурашке асоцијације, чије је седиште у Новом Саду. То значи да обухвата све делатности у оквиру тамбураштва, а уписом у нематеријалну културну баштину је призната и следећи корак је да Унеско то оцени као национално добро.

Читаву причу је покренуло Етнолошко одељење Музеја Војводине 2019, када је и почео процес прикупљања материјала и документације неопходне за упис тамбурашке праксе у национални регистар. Тако су, како потврђује кустос Александар Антуновић, координатор пројекта, надлежни институционално препознали тамбураштво.

- Сви аспекти који чине тамбураштво као културни елемент су обухваћени. Традиција није само војвођанска, постоји и у другим крајевима Србије, али није толико развијена. На нама је да се боримо за одрживост тамбурашке заједнице, пре свега сарадњом. Када је реч о међународном плану, ту су Светска тамбурашка асоцијација и "Тамбурица фест", који не само да баштине него имају и мултидисциплинаран приступ тамбурашкој пракси - каже Антуновић.

Наш чувени композитор, Јован Адамов, уз др Јована Пејчића, један од оснивача Светске тамбурашке асоцијације, сада очекује значајнију подршку државе тамбурашима.

- На претходних шест одржаних Конгреса Светске тамбурашке асоцијације, афирмисано је више од 50 стручних и научних радова стручњака из земље и иностранства, што је посебан допринос. Светски фестивал "Тамбурица фест" је за 14 година окупио више хиљада извођача са свих меридијана и афирмише тамбурашки праксу на светском нивоу и сматрам да је потребно подржати постојеће капацитете - закључио је Адамов.

ТЕК СМО ПОЧЕЛИ

ПО речима др Данке Лајић Михајловић из Музиколошког института САНУ, рад на очувању тамбураштва тек почиње:

- Тамбураштво је мултинационално и значајно је за културолошки идентитет очувати га као елемент музичког наслеђа. Тамбурашка пракса чува деловање, музицирање људи, које се препознаје као култура, а то су сви они који учествују.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације