ЈОШ ВЕЋАЈУ О ХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ: Заштитник грађана очекује изјашњавање просветних власти о захтеву Савета националне мањине

Љ. БЕГЕНИШИЋ

06. 11. 2021. у 09:12

У ПОНЕДЕЉАК истиче рок који је заштитник грађана дао Министарству просвете и Заводу за унапређивање образовања и васпитања Србије да се изјасне о хрватском језику у уџбенику за осми разред основне школе.

ЈОШ ВЕЋАЈУ О ХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ: Заштитник грађана очекује изјашњавање просветних власти о захтеву Савета националне мањине

Зоран Пашалић / Фото Танјуг

Ово нам је рекао заштитник грађана Зоран Пашалић, који је покренуо поступак контроле правилности и законитости рада против ове две институције, по притужби Националног савета хрватске националне мањине у Србији због дискриминације и негирања хрватског језика.

У притужби, хрватска мањина је навела да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским, као и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.

Истовремено, након што је заштитник грађана покренуо овај поступак, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић обратио се Одбору за стандардизацију српског језика да појасни свој ранији став, који је и донет на молбу Завода да Одбор "помогне и да стручно мишљење у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност".

Одбор је тада у одговору навео да међу јужнословенске језике треба уврстити српски, бугарски, македонски и словеначки, те да Хрвати српски језик називају хрватским. Тај став је уграђен у уџбеник и постао је споран за званични Загреб, али и за хрватску националну мањину.

Иначе, хрватска национална мањина у Србији чији су представници поднели притужбу заштитнику грађана ужива сва мањинска права, укључујући и право на сопствени језик. У пракси то значи и да је, где су испуњени законски услови, у локалним заједницама хрватски стандардни језик у службеној употреби поред српског. У уџбеницима матерњег језика хрватске мањине у Србији језик се зове - хрватски.

ЛИНГВИСТИКА И ПОЛИТИКА

СРПСКИ лингвисти заступају став да је неопходно разликовати лингвистичке и политичке језике и подсећају да и страни научници говоре да између Бугарске и Словеније постоје један лингвистички и више политичких језика. Истичу и да су најпознатији хрватски лингвисти пре 100 година истицали да Хрвати говоре језиком Вука и Даничића, те да је Хрватски сабор 1890. године донео одлуку да се озваничи вуковски тип књижевног језика.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (5)

КРАЈ РАТА КОЈИ БЕСНИ? Ударна објава Трампа