ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Дневник Јосипа Броза писан од 2. новембра 1950. до 18. фебруара 1951. године

И. М.

23. 11. 2021. у 17:14

ДНЕВНИЦИ су нарочита врста литературе, у највећем броју случајева читаоцима је то близак, за њих изазован жанр, чак и онда када су остали иза неког потпуног анонимуса.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Дневник Јосипа Броза писан од 2. новембра 1950. до 18. фебруара 1951. године

Архива

Они се по много чему отимају стандардним квалификацијама књижевног вредновања већ и због тога што су изворни, документовани снимак, нека врста филмског кадра замрзнутог у времену. У тај кадар се накнадно не интервенише, то је кадар који се по логици данас тако распрострањеног ,,фотошопирања“ не може преправљати, поготово не улепшавати.

У ред значајних записа несумњиво припада и дневник Јосипа Броза Тита писан на прелому 1950. и 1951. године, у време када је на врхунцу био сукоб између Југославије и СССР-а, покренут Резолуцијом Информбироа 1948. године.

Уколико су у дневничко штиво уткани детаљи у којима се препознају одблесци времена, назиру црте људских карактера, испољавају обриси не само психолошких стања аутора него и колектива којим је окружен, утолико боље.

Дневници у себи носе посебну драж и зато што пред читаоцем откривају делиће животне свакодневице писца, тренутке испуњене дубоким драматским набојем, преплетене са пасажима који сведоче како се у свакој, ма колико тешкој ситуацији, свесно и несвесно траже и проналазе тренуци одушка, растерећења од оволиког или оноликог, па и највећег притиска.

ЈАСНО је да ће неки дневнички записи поготово привући пажњу уколико су изашли испод пера неке познате личности, знане макар у ужим, локалним оквирима, а поготово ако је реч о личности знаменитој у планетарним размерама.

Привлачност дневника нараста још више уколико је аутор оставио дубок траг у историји, а његови записи бацају ново, додатно, лично светло, на историјске догађаје у којима је аутор нештедимице учествовао и неспоредно их обликовао.

Утолико је већи значај и вредност овог Титовог дневника из бурних година Коминформа, ових записа насталих пре пуних седамдесет година. Због обима тог више него драгоценог текста који објављујемо у овом Историјском додатку били смо, разумљиво, принуђени да извршимо нека скраћивања, чиме ни у ком смислу није нарушена изворност и аутентичност Титовог дневника. Да би се сачувала његова потпуна оригиналност, дневник се штампа онако како је написан, без правописних и граматичких интервенција.

У фуснотама и угластим заградама дата су само минимална објашњења, која читаоцу омогућују потпуније разумевање једног од највреднијих докумената целокупне Титове заоставштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

„УЖИВАЈ, РЕЦИКЛИРАЈ И ОДГОВОРНО КОНЗУМИРАЈ“ порука Апатинске пиваре са 31. Дринске регате