ТАМБУРИЦА У ОДАБРАНОМ ДРУШТВУ "ЖИЦА": Конгрес Светске тамбурашке асоцијације у Новом Саду, “придружени” балалајка, мандолина, бузуки...
TAМБУРАШКА пракса, недавно укњижена у Национални регистар нематеријалог културног наслеђа Србије, примила је под своје окриље трзалачке жичане инструменте са свих меридијана. Наиме, на шестом по реду Конгресу Светске тамбурашке асоцијације, одржаном у ректорату Универзитета у Новом Саду, одлучено је да та организација обједини све сродне инструменте, па да на глобалном нивоу доприноси развоју музицирања на балалајки, бузукију, гитари, мандолини.
И не само то. На јединственом, тродневном скупу најеминентнијих стручњака из Србије, Аустрије, Бугарске, Северне Македоније, Хрватске и Словеније, предочени су научни радови о различитим сегментима тамбурашке музике, па је библиотека са досадашњих 50 стручних зборника, богатија за 12 нових истраживачких дела.
- Сматрам да смо нашом овогодишњом културном мисијом повисили летвицу, пре свега у интересу чувара баштине и посебно најмлађих, који тек крећу да се упознају са инструментима и народном традицијом - каже др Јован Пејчић, председник СТА. - Такође, са тамбурици придруженим трзалачким инструментима, ширимо нашу делатност без граница, грлимо све континенте и све народе и дајемо додатни допринос светској култури.
На Конгресу, предавања су одржали универзитетски професор Вилфрид Шарф, интерпретатор цитре, и Зоран Шијаковић, историчар уметности, музичар, секретар за културу града Браунау у Аустрији, Владимир Владимиров, професор Академије за уметност и културу, Антун Грахек, диригент, Бранко Уводић, телевизијски водитељ, професор др Агота Виткаи Кучера и др Ира Проданов Крајишник, професорке Академије уметности, мр Данило Вуксановић, програмски директор Галерије Матице српске, Стипан Јарамазовић, оснивач Суботичког тамбурашког оркестра, Бојан Тренкић, председник Савеза тамбурашких друштава Војводине, професор Иван Сабо, руководилац ансамбла "Вила", и Јулијана Баштић, мастер етномузиколошкиња.
Њихове уже стручне теме објединиле су све што чини догађај у оквиру тамбурашке праксе а имали су подршку Сабине Холупке Решетар, проректорке за међународну сарадњу новосадског универзитета, Синише Бокана, декана Академије уметности, и Александра Антуновића, кустоса етнолога Музеја Војводине.
- Мој рад се односио на употребу гласа код тамбураша и у ту сврху сам, између осталог, начинила анкету у којој су тамбураши оцењивали своје гласовне могућности, с обзиром на то да наступају у разним условима и околностима. Програм конгреса је био изузетно богат и садржајан, посебно занимљив, а сматрам да је управо на нама уметницима да сачувамо и негујемо нашу традицију за будуће генерације - закључује професорка др Агота Виткаи Кучера, наша чувена оперска дива и предавач на Академији уметности.
СЛИКЕ ИЗ ЧЕРЕВИЋА
У ОКВИРУ Конгреса Светске тамбурашке асоцијације, у ректорату је постављена и изложба радова 12 уметника из Србије са 14. ликовне колоније "Тамбурица фест 2021" одржане летос у "Етно еко кући" у Черевићу.
- Публици је предочено 17 дела на тему "етномузикологија, ликовност, тамбурица", а учествовали су Ратко Шоћ, Радуле Бошковић, Милош Вујановић, Моника Сигети, Димитрије Коларевић, Вера Танасић, Снежана Мандић, Алекса Пивнички, Милан Пивнички, Соња Брегун и Иван Карафиловски - каже Данило Вуксановић, селектор ликовне колоније.
ВЕЛИКА ПОБЕДА РУСА У ЧАСОВОМ ЈАРУ: "Избачени су, у току чишћење стамбених зграда"
ОРУЖАНЕ снаге Руске Федерације избациле су украјинске трупе са територије фабрике ватросталних материјала у Часовом Јару, а непријатељ је потиснут у приватни сектор. У току је чишћење стамбених зграда у граду, изјавио је саветник председника ДНР-а Игор Кимаковски.
14. 01. 2025. у 10:56
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)