ЗНАМЕНИТЕ ЖЕНЕ НОВОГ САДА: Милева Марић Ајнштајн - непризната генијалка и остављена супруга

СЛАВНА сентенца нашег нобеловца Иве Андрића да "жена стоји, као капија на излазу и на улазу у овај свет" важи за безмало сваки град, а нарочито за Нови Сад.

Милева Марић

Велики је број жена које су оставиле дубок траг у историјату града и задужиле га у различитим епохама разноврсним поводима - рођењем, удајом, школовањем или стваралаштвом. Своје хероине данас, као и у време када се варош у другој половини 19. столећа због културног узлета закитила и именом Српска Атина, суграђани одмиља зову - Новосаткињама.

Има међу тим великим женама Српкиња, Мађарица, Словакиња, Румунки, Јеврејки, Хрватица... Оне су помагале сиромашнима и немоћнима или лечиле оболеле на самртничкој постељи. Једне су училе и биле узор генерацијама у несебичној жељи да ученици надмаше учитељице. Друге су откривале тајне физике и математике, писале песме које греју душе и данашњим нараштајима, а неке су се за своје идеје бориле тврдо и бескомпромисно до последњег даха.

Некима од њих Нови Сад се одужио, а неке су неправедно потиснуте у заборав. Поједине су добиле улице у средишту или на ободу града, те спомен-табле, споменике или тргове, а није мали број ни оних без икаквог знамења. Њима тек треба да се одужимо.

Милева Марић Ајнштајн: Непризната генијалка и остављена супруга

До данас се не зна пуна истина о размерама њеног учешћа у мужевљевој планетарној слави

МАЛО је личности у српској историји чија биографија толико дуго чека да буде употпуњена, као што је то случај са Милевом Марић Ајнштајн (1875-1948).

Готово цео век научници, историчари и публицисти покушавају да сложе све делове Милевиног биографског мозаика. Кћерка Милоша и Марије Марић из Титела, рођена је с краћом левом ногом али и блиставим интелектом, захваљујући којем је и доспела на студије математике и физике Универзитета у Цириху.

Тамо је упознала Алберта Ајнштајна (1879-1955) и убрзо му постала супруга, али историја Милеву већ деценијама ословљавала искључиво као његову супругу, занемарујући чињеницу да је са својим знањем из математике и физике могла, у њиховом породичном дому, равноправно да учествује у истраживањима са мужем.

Алберту је припала комплетна научна слава за револуционарну формулацију теорије релативитета, као и за објашњење фотоелектричног ефекта за који је 1921. награђен Нобеловом наградом. Свих ових деценија, Алберт слови као један од највећих научника 20. века. У његовој биографији Милева се помиње само као бивша супруга, којом се у Берну 1903. године оженио уз благослов њене православне и противљење његове јеврејске породице.

Милева Марић са синовима

Основну школу завршила је у Руми, средњошколско образовање стекла је у Српској вишој девојачкој школи у Новом Саду, а образовање наставила у Сремској Митровици, Шапцу и Загребу. Године 1896. уписала је летњи семестар Медицинског факултета на Универзитету у Цириху, а с јесени, пребацила се на Државну политехничку школу, на студије математике и физике. Била је једина жена у групи у којој су, у исто време, студирали и Марсел Гросман, Луј Корлоз, Јакоб Ерлат и Ајнштајн.

У пролеће 1897. развила се студентска љубав између Милеве и Алберта, но плашећи се дубљег везивања она се исте године исписала са циришке Политехнике. Отишла је у Немачку и у Хајделбергу слушала предавања из теоријске физике код професора Филипа Ленарда. На Албертов наговор, међутим, вратила се у Цирих и наставила да слуша четврти семестар на Политехници где је 1899. положила петопредметни тзв. прелазни дипломски испит. У то време, требало је да брани докторску тезу из физике, али одустала је због размирица које је Алберт имао са професором.

Венчали су се 6. јануара 1903. године. У том браку рођени су њихови синови Ханс Алберт (1904-1973), професор Универзитета у Берклију, и Едвард (1910-1965), који је у раној младости душевно оболео. Супружници су у два наврата (1905. и 1907) боравили у Новом Саду и код њене родбине у Тителу и Каћу. Разбарушеног Алберта на бициклу Новосађани су препознавали на новосадским улицама. Деца су им 1913. крштена у новосадској Николајевској цркви.

Брак, наизглед складан, распао се 1914. године. На Албертов захтев најпре су у заједничком стану водили раздвојен живот. Он је супрузи испоставио списак правила понашања међу којима је стајало и да не сме да прилази његовом радном столу. Развод је окончан 1919. године. Алберт је добио место професора у Берлину и убрзо се оженио својом рођаком Елзом.Брак је подржавала и његова мајка. За рад који је формулисао као фото-електрични ефекат, награђен је 1921. године Нобеловом наградом.

Милева је остала у Цириху на ивици сиромаштва. Давала је приватне часове математике и клавира да би могла да преживи и да негује болесног сина. Када је, на ивици очаја, запретила Алберту да ће написати мемоаре о њиховом браку, он јој је уступио комплетан новчани износ Нобелове награде. На почетку Другог светског рата са собом у Америку повео је њиховог старијег сина Ханса Алберта.

Последњи пут Милева је боравила у завичају 1938. године. Пре неколико година откривена су њена писма која је у време рата, четрдесетих, слала својим кумовима Гајиновима у Нови Сад. Писана су китњастом ћирилицом, а адресована латиницом да кумови окупаторима не би били сумњиви.

Непосредно после Милевине смрти, 4. августа 1948. године, непознате особе из њеног стана однеле су сву расположиву документацију. Седам година касније Ајнштајн је умро у Принстону. У годинама које су уследиле мало нових детаља се сазнавало о овом брачно-научном пару, а самим тим и о Милевином доприносу његовом научном успеху. Сва документација, као и писма која су размењивали и после развода, дуго су била под дуплим кључем Архива у Јерусалиму. Тек 2006. године обелодањен је део те преписке.

Милева је сахрањена по православном обичају уз опело руског свештеника, оца Шубова. Неколико година доцније, пошто нико није плаћао гробно место, њене кости премештене су у заједничку необележену гробницу са посмртним остацима туђинаца за које, као ни за њу, нико није марио.

Ни данас се не би знало њено почивалиште да Петар Стојановић Кајзер, коренима Параћинац, није 2004. године трагао за документима о Николи Тесли и сасвим неочекивано наишао на податак да је на циришком гробљу Нортхајм сахрањена Милева Марић Ајнштајн.

Године 2009. држава Србија поставила је спомен-плочу на гробницу у којој Милева и данас почива са незнанцима. Преостаје нам да се изборимо са крутим и спорим циришким прописима за ексхумацију и њене кости пренесемо у засебно гробно место. Жеља јој је била да почива у близини синовљеног гроба. Тек тада моћи ћемо да кажемо да смо као нација одужили дуг према Милеви.

КИСАЧКА 20

КУЋА у Кисачкој бр. 20, коју је Милевин отац саградио 1907, а у којој је брачни пар Ајнштајн са синовима боравио у неколико наврата, обновљена је пре три године. Једна улица у Новом Саду носи Милевино име, као и СТР Техничка школа. Награда за најбоље студенте, магистранте и докторанде из математике, коју је Универзитет у Новом Саду установио 1994, такође носе име Милеве Марић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације