ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ ОТКРИЋЕ: Срби ковали новац два века раније него што се мислило
ПРВИ српски владар који је ковао новац био је краљ Стефан Радослав (1288-1233), син краља Стефана Првовенчаног и унук жупана Стефана Немање.
Међутим, ново откриће археолога из Србије могло би да покаже да су Срби ковали новац два века пре тога.
Први српски ковани новац можда потиче из 11. века, показало је истраживање објављено у научном раду археолога-нумизматичара Рашка Рамаданског из Градског музеја у Бечеју.
До открића овог бакарног средњовековног новца, који би могао да баци потпуно ново светло на историју издавања новца у Србији, дошло је на аукцији лондонске куће Roma Numismatics Ltd. Ради се о кованици која има византијске стилске карактеристике са истакнутим натписом на латинском. Аутор научног рада је из натписа сазнао да је име емитента овог новца Владимир, пише портал Све о археологији.
Ковани новчић је од бакра или легуре бакра, откован на равној плочи или рондели. Његов пречник износи 2 центиметра, а тежина му је 2,59 грама. На аверсу се налази попрсје владара окруњеног и у одори, који држи шар и жезло. На реверсу се налази мотив уписаног једнокраког или грчког крста око којег је кружни натпис BLADIMIRVS, као латински облик словенског личног имена Владимир.
Рамадански даље у свом раду истиче да историја познаје још два словенска Владимира. Један је бугарски, а други руски. Међутим, обојица су користили ћирилични опис на својим кованицама са краљевским референцама, а бугарски владар је био против хришћанства. Онда остаје да се ова кованица припише српском владару.
Кнез или краљ Јован Владимир био би тај српски владар, владар Дукље из раног 11. века (1000-1016). Овај српски кнез или архонт (у појединим изворима краљ), на престо је ступио млад, као наследник оца Петрислава.
Јован Владимир је потенцијално ковао прве српске новчиће и први је Србин који је постао светац у католичкој цркви и први светац у Српској православној цркви.
Управљао је кнежевином Дукљом, која је заузимала простор око Скадарског језера, долине реке Зете и морског залеђа од Бојане до Боке Которске, са седиштем највероватнијег код Свача. Његова значајна задужбина је тробродна базилика посвећена Св. Тројици или Св. Богородици у Елбасану.
С обзиром да се за почетак српског, али и бугарског новчарства до сада смешта у прве деценије 13. века, онда је јасно зашто је значајан овај новац. Рамадански у свом раду закључује: „Коначно, поткрепи ли се ова интерпретација новим, додатним налазима, то ће уједно представљати и праву прекретницу – први новац неког српског и јужно-словенског владара уопште“.
rs.sputniknews.com
БОНУС ВИДЕО: ЕКСКЛУЗИВНО! НОВОГОДИШЊИ ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА ЗА "НОВОСТИ"
Препоручујемо
АРХЕОЛОЗИ АСОВИ У НАУЦИ: Институт САНУ најбоље рангиран на крају 2021. године
26. 12. 2021. у 13:20
АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ У ИЗРАЕЛУ: Пронашли вредне артефакте у мору (ФОТО)
23. 12. 2021. у 00:45
ЖЕСТОК ОДГОВОР СЛОВАЧКЕ НА ПОТЕЗ ЗЕЛЕНСКОГ: Хитно се огласио Фицо, спрема драстичну меру за Украјинце (ВИДЕО)
ПРЕМИЈЕР Словачке Роберт Фицо запретио је вечерас да је његова странка Смер-СД ("Смер — социјалдемократија“) спремна да подржи смањење помоћи Украјинцима који се налазе на територији Словачке као одговор на обуставу транзита гаса од стране Кијева.
02. 01. 2025. у 18:26
ПУТИН СПРЕМАН ЗА НОВИ РАТ? Тајни документи откривају детаљан списак мета
РУСКА војска припремила је детаљан списак циљева за потенцијални рат с Јапаном и Јужном Корејом који укључује нуклеарне електране и другу цивилну инфраструктуру, према тајним досијеима из 2013. и 2014. године, у које је имао увид "Financial Times".
02. 01. 2025. у 19:42
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)