ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАРШАЛОВЕ ВЕЗЕ СА МАСОНИМА: Генерал Иван Гошњак смењен због Ранковића и слободних зидара

ГОДИНУ дана после Брионског пленума генерал Иван Гошњак је смењен са места Државног секретара за послове народне одбране. Од тад па све до дефинитивног пензионисања 1974. године био је члан Савета федерације.

Иван Гошњак са Румунском делегацијом

Крајем јуна 1975, човек који 14 година био на челу ЈНА шаље писмо свом врховном команданту. Како стоје ствари то писмо никад није дошло до Тита. На њему је Кардељевом руком написано: "Не треба га дати Титу, јер је болестан и у годинама. Треба о томе да са Гошњаком разговара Комисија".

Скоро деценију раније, у децембру 1966. после Ранковићевог пада, одржан је у Белој вили на Брионима, састанак са војним врхом Југославије на којем су генерали Богдан Орешчанин и Иван Рукавина, уз суфлирање Едварда Кардеља и Владимира Бакарића, тражили реорганизацију ЈНА и дотадашњи концепт територијалне одбране по републикама.

Гошњак је био одлучно против. Хајка на министра Гошњака отпочела је још на Брионском пленуму. Оптуживали су га да је руски човек...

Споменуто писмо имало је 60 страница у коме Гошњак захтевао одговор од Броза на 20 питања. "Друже Тито, пишем ти ово писмо, први пут оваквог садржаја и са оваквим насловом", почиње Гошњак. "Од мог присилног одласка у мировину, осјећам потребу да бих желио разговарати с Тобом у четири ока. Јер, након састанка Војног савјета, на којем сам добио подршку од Џемила Шарца, Радојице Ненезића и Ђоке Јовановића, а мислио сам да ћу је добити и од Тебе, а нисам, осјећам се људски повријеђен, јер је уз Твоју 'добронаклоност' побиједила Кардељева линија, а ја сам умировљен, па се све окренуло, захваљујући Теби, у корист конзервативаца, оних који су и до сада опонирањем владали земљом, и оних који ме годинама оговарају."

Једно од кључних Гошњакових питања, на које је тражио одговор од Маршала је: "Зашто је пао Александар Ранковић, да ли због прислушкивања, или, због масона?" "Знам да ћеш ми замјерити, пише Гошњак, што ти с мојим смењивањем повезујем и Марка, који је прије девет година прошао горе од мене. Само нас неколико: Ти, Колишевски, Копинич, Коча, Јованка и Ја, знали смо зашто си напросто отјерао Марка..."

Архива

- Друже Тито, знаш и то да сам имао прилике прочитати тај извештај, али послије Пленума, а писали су га наши најбољи обавештајци и имао је два дијела. У првом дијелу извештаја пише се о масонима који су дјеловали у Југославији до 1941. године, а у другом, строго поверљиве нарави, - масони и њихова активност у СФРЈ. Тај извештај Маркове полиције казнио је њега самог, посебно део извештаја где се спомиње и Твоје име. Наиме, Тебе се спомиње са 1961. годином, када си био на путу мира по афричким земљама, а када је дошло до сукоба између Јованке и Колишевског, који је спречио да идеш на скупштину масона коју је организирао марокански суверен - краљ, шеф Велике масонске ложе. Тај, и други подаци "убили" су Марка, мислим, политички га убили. Мислим да то и друге "бисере" тог извештаја Ти добро знаш. Из Извјештаја који ми је дао Марко, тврди Гошњак, видио сам а нисам знао да су :Кардељ, Бакарић (под именом Купферстеин), браћа Диздаревић, Мирослав Крлежа, Јосип Видмар, др Вјенцеслав Новак, др. Павле Савић, Коча Поповић, Владимир Велебит, вајар Антун Аугустинчић, Зинка Кунц, др. Коцбек, Иван Рибар, Иво Андрић, Александар Белић, Стево Крајачић, Срђан Будисављевић, Милош Црњански, Васа Чубриловић, Оскар Давичо, Џемал Биједић, Милован Ђилас, Павле Грегорић, Јован Христић, Луле Исаковић, Младен Ивековић, Владислав Рибникар, браћа Леви, Моша Пијаде, Хрвоје Мацановић, Иво Михајиловић, Борис Крајгер, Иво Политео, Срђан Прица, Смодлака, Велимир Терзић, Алеш Беблер, Мика Трипало, Милан Бартош, Густав Крклец, Коста Барановић-масони, којом је ложом "Нова Југославија", до смрти руководио др Иван Рибар а после његове смрти Мирослав Крлежа.

"Рушење Марка је била фасада а прави разлог је да све што је написано у Извештају истина." "Сада ми је јасно не зашто је Марко морао отићи, већ и зашто сам ја морао бити смењен", закључује у писмо Титу смењени генерал Иван Гошњак.

Генерал Иван Гошњак је тврдио да је Тито искористио масоне за себе. Моша Пијаде је као слободни зидар примао писма с апелима за јачања масонерије у Југославији. Коча Поповић је дошао у сукоб са Брозом пошто је сматрао да Југославији није место у Африци и Азији, већ у Европи. За то је Коча добио подршку марта 1956. када се од "Београдске", и "Југословенске" створила Велика ложа "Нове Југославије", чији су чланови били одушевљени Ђиласовом књигом , "Нова класа".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

АМФИЛОХИЈЕ: Зло је себе изјело изнутра

ОВОМ књигом ("Брозови обрачуни и ликвидације") која је наставак двије претходне књиге (Братоубилачки рат - Црна Гора 1941-1945) и (Информбиро у Црној Гори), Драган Радевић нас води мрачним лавиринтима, наше трагичне комунистичке историје. Братоубилаштво није само наше, него уопше људско проклетство! И данас памтим стравичне слике из дјетињства из 1942. из моје родне Мораче, као и оне из 1948. године, када су комунистички носиоци политичких одлука живота и смрти, у народ усадили до тада невиђени страх и терор. Тадашње братоубилаштво, за разлику од оног из времена Рата, више није било идеолошко, већ је било питање прерасподјеле власти и моћи и успостављања новог комунистичког бога - ТИТА.

Митрополит Амфилохије

Откуда се изродила толика и таква мржња између дојучерашњих сабораца и браће?

Отуда што је мржња у бити, у коријењу идеологије коју су они прихватили! То је основна компонента те идеологије. Комунизам у својој суштини баштини велику идеју хришћанства, али су начин и методи да се устоличи били, антихумани, често злочиначки, утемељени на богоубиству и братоубиству. Све до 1986. године је функционисао Титов концентрациони логор , Голи оток, и то шест година послије његове смрти. Толико је Броз био утјерао страх у кости народу. И сада су му вратили споменик у центру Подгорице. Тврдим да је боље да су подигли споменик издајнику Јуди Искариотском, или Мусолинију, који је учинио и оставио мање зла у Црној Гори, него Тито, по чијем су захтјеву западни савезници 1944. године сравнили Подгорицу, побивши цивилно становништво, невину дјецу, жене и старце. Стид и срам је комунистичке Црне Горе што је овај град од 1946. године , до недавно носио име тога зликовца, великог тровача и убице. Зато нијесам случајно приликом устоличења за митрополита, нагласио да је моја основна дужност, не само да мирим живе, него да мирим и мртве. Можда ту моју реченицу тада нико није ни схватио. Ту дужност осјећам и трудим се, колико имам моћи и снаге, да наставим свету обавезу, која није моја већ ХРИСТОВА. Бојати се да је ово наше братоубилаштво прошлога вијека, о којему подробно говоре Драганове књиге, и које ми носимо у нашеме бићу, да је оно теже и опакије и опасније од свих братоубилаштава која смо носили.

Зло једе себе изнутра. На томе се градила комунистичка будућност Црне Горе. Овај тренутак и ове књиге су историјски за нас, за Црну Гору.

Препоручујемо

Друштво

0 10

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МРАЧНИ ЛАВИРИНТИ ПРОШЛОСТИ: Обрачуни и ликвидације у Комунистичкој партији Југославије

17. 01. 2022. у 17:49

Друштво

4 27

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈОЖИНА ШПАНСКА ОДИСЕЈА: Највећа мистерија у каријери првог човека друге Југославије

15. 01. 2022. у 17:14

Друштво

1 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДОЈАВНИК ПОСТАЈЕ ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР: Масовни одстрел југословенских комунистичких првака у Совјетском Савезу

14. 01. 2022. у 17:14

Друштво

1 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВИ ОБРАЧУНИ И ЛИКВИДАЦИЈЕ У МОСКВИ: Коминтерна, Комунистичка партија Југославије и Јосип Броз

11. 01. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације