НАЛИЧЈЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ: И џелату из Крагујевца враћена имовина
ЗАХТЕВ за рехабилитацију првог човека Комесарске управе за време окупације Милана Аћимовића отворио је питање коме су све у Србији враћена грађанска права и некретнине. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да је донето неколико "срамних одлука", а сви покушаји Агенције да ратним злочинцима не врати имовину, падају у воду.

Спасоје Дрењанин Зека са саборцима
- Закон о реституцији каже да имовина не може бити враћена припадницима окупационих снага и њиховим наследницима, као ни ратним злочинцима. Ипак, суд те људе рехабилитује, а Управни суд од нас тражи да им вратимо оно што им је одузето, будући да су претходне одлуке о кривици поништене. Чак и кад захтев одбијемо, Министарство финансија га у поступку по жалби прихвати, због става Управног суда - каже Секулић.
Тако је Агенција узалуд три пута одбијала захтев потомцима Рудолфа Швебела, потпредседника крагујевачке општине у време стрељања ђака, у октобру 1941. године. Будући да га је суд рехабилитовао, према ставу Управног суда, његова фамилија има право на враћање одузетог. Исти је случај и са рехабилитованим Спасојем Дрењанином Зеком, командантом Првог батаљона Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО, који је, у децембру 1943, починио покољ у селу Вранић. Тада је убијено 67 мештана, симпатизера партизана, међу којима 15 деце, 35 жена и седморо стараца. Међу жртвама је била и тромесечна беба.
Што се тиче Милана Аћимовића, како каже др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју, он спада у једну од контроверзнијих личности савремене историје. Правник из сиромашне породице, радио је двадесетих најпре у Управи града Београда, а затим прешао у полицију. Успон почиње 1926, када постаје шеф опште полиције у Београду.
- Од тада траје и његов сукоб са комунистичким снагама у престоници и долази до изражаја његова двострука личност. С једне стране, предводи врло успешне акције против криминалаца, али и терориста, а с друге бива критикован због прекомерне употребе силе у истрагама. Од 1930. једно време боравио је у Немачкој на усавршавању и од тада постоји његова повезаност са немачким безбедносним службама. Та чињеница утицаће да у влади Милана Стојадиновића 1938. буде министар полиције, а затим и да се 1941. нађе на челу колаборационистичког Савета комесара, претече Недићеве владе - објашњава Девић.
У Недићевој влади био је министар унутрашњих послова до новембра 1942, до када су почињена бројна хапшења и злочини, па ипак смењен је због сумњи да помаже покрет отпора.
- Он 1945. неће погинути у повлачењу војних снага Недићеве владе у Словенији, већ ће до последњих борби остати уз штаб генерала Драже Михаиловића. До данас не знамо да ли је погинуо у борбама у Босни или је без суда стрељан након заробљавања, што замагљује чињенице пресудне за рехабилитацију. Његова историјска рехабилитација би данас свакако изазвала контроверзе, не само због антикомунистичке делатности у рату, већ и по другим неславним епизодама, попут гушења протеста и "крваве литије", 1937. На овом примеру види се колико су рехабилитације сложен процес, ком не би требало прилазити са црно-белим предубеђењима - каже Девић.
Његов колега др Срђан Цветковић сматра да висококотирани припадници колаборационистичке власти током Другог светског рата не могу бити рехабилитовани, посебно ако су били на челу ресора силе и одлучивали о животу и смрти.
- Такви случајеви компромитују рехабилитације људи који су били жртве режима из идеолошких разлога, да би се елиминисали политички противници и одузеле им се куће - каже Цветковић.
Ипак, он мисли да би повраћај имовине требало одвојити од рехабилитације јер не могу породице бити кажњене због одговорности њихових очева или деда.
У "РАЦИЈИ" БАЦАО ПОД ЛЕД
МЕЂУ спроним рехабилитацијама је и враћање грађанских права једном припаднику мађарских снага у Војводини. Он је у акцији "Рација", у јануару 1942, убио седморо људи, од чега је троје бацио под лед.

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!
ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.
20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)