"ДАНИЦА" ЗА ЛЕПО ВАСПИТАВАЊЕ СРПКИЊА: У Новом Саду пре тачно 162 године изашао први број часописа за забаву и књижевност на Вуковом језику

ВИШЕ од године дана протекло је како Срби немају никаквога листа за забаву и књижевност.

Проф. др Зорица Хаџић, Фото Н. КАРЛИЋ

Гдекоји од постојавших бише забрањени, други морадоше престати са слабе подпоре.

Добро познавајући подпору нашу за књижевним листом молио сам вишу власт да ми допусти издавати и уређивати лист који ће одговарати тој потреби у нас. То допуштење добио сам и ево, у име Божије, пуштам први број Данице у србски свет!"

Овим уводним речима књижевник, први преводилац Сервантесовог "Дон Кихота" и новинар Ђорђе Поповић, на данашњи дан 20. фебруара 1860. године, обратио се "поштованим читатељима" са насловнице првог броја Листа за забаву и књижевност "Даница", првог нашег књижевног часописа штампаног Вуковим језиком и то у Новом Саду.

Свестан је био Поповић да се упушта у "донкихотовску авантуру" али чврсто је решио да "Даница" буде лист који ће у сврху свог доброг одгоја "Срби и нарочито Србкиње читати!"

Јер, како је неувијено објаснио, "садашње одгојење наших девојчица свашта пре од њих начини, само не Српкиње".

- Наше лепотице немају прилике подхрањивати свој ум народним књижевним производима те тако падају у руке извиканим, јаловим али свуда познатим француским и другим туђим романима, производима голе спекулације и неприродних осећања и одношења, уместо да читају забавне ствари и на свом матерњем језику - поручио је уредник у уводнику првог броја "Данице".

Лаза Костић, Фото Википедија

Пред читалачку публику, као на тацни, поређао је разноврсне приповетке, новеле, стихове најугледнијих српских песника, али и животописе, природописне и историјске чланке.

- "Даница", наш први часопис на језику Вука Караџића,излазила је непуних 13 година. У почетку, објављивана је три пута месечно, али се ритам излажења, временом, мењао. Последњи број штампан је 20. августа 1872. - каже проф. др Зорица Хаџић, управница Рукописног одељења Матице српске и професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

Фото: Рукописно одељење Матице српске

Ђорђе Поповић, Фото Рукописно одељење Матице српске

Све док је излазила "Даница" је пленила својим богатим садржајем значајних писаца и сарадника које је Поповић окупио.Објављивао је текстове Јована Јовановића Змаја, Илије Огњановића, Ђорђа Рајковића, Дамјана Павловића, Косте Руварца, Новака Радоњића, Јована Суботића... Управо у "Даници" Лаза Костић штампао је своје чувене стихове "Међу јавом и мед сном", "Минехаха", "Моја дангуба","Снове снивам"...

- Број од 20. августа 1865. године отворила је песма двадесетчетворогодишњег поете Лазе Костића испевана слободним стихом "Опомена на Руварца", посвећена рано преминулом Кости Руварцу (1837 -1864), омладинском вођи, књижевнику и рођеном брату историчара Илариона Руварца. Наслов је касније преименован у "Спомен на Руварца", а по Милошу Црњанском то је "најлепша песма 19. века свих европских литература" - наводи професорка Хаџић.

И Јаков Игњатовић поверио је Поповићу објављивање својих изузетних текстова - "Три србска списатеља", "Србин и његова поезија" и роман "Чудан свет". Своје место имали су и Јован Андрејевић Јолес, Јован Грчић Миленко, Владан Ђорђевић, Ђура Јакшић, Стеван Владислав Каћански, Коста Руварац, Милица Стојадиновић Српкиња, Стојан Новаковић, Илија Огњановић Абуказем, Мита Поповић, Ђорђе Рајковић, Никола I Петровић, Љубомир Ненадовић...

Фото: Рукописно одељење Матице српске

Већ и податак да су у "Даници" објављени преводи из дела Гетеа, Дикенса, Гогоља, Виктора Игоа, Јокаи Мора, Петефи Шандора, Едгара Алана Поа, Пушкина, Толстоја, Љермонтова, Хајнеа и Шилера, сведочи да је уредник одржао своје обећање дато у уводнику. Читаоци су му веровали, читали су "Даницу".

Поповић, рођењем Сремац (Буковац, 1832-Београд, 1914) уређивао је и листове "Напредак", "Седмица" и "Србски дневник", али када је покренуо "Даницу" убрзо је од читатељства добио надимак Даничар и поносно га је носио до краја свог живота. Њему у част и данас у Београду постоји Даничарева улица.

Вук Стефановић Караџић

БЛУДНИ СИНЕ ЂОКО!

БЛАГОНАКЛОНО је Ђорђе Петровић примао Змајеве прилоге за "Даницу", а нарочито је хвалио његов превод Гетеове песме "Бог и бајадера". Њихови пријатељски односи, међутим, захладнели су због различитих политичких убеђења. О томе сведочи и Змајева песма "Негдашњем пријатељу Ђ. П." штампана 1867. у листу "Змај". Наредне године за "Даницу" је послао песму "Србину Ђорђу Стратимировићу" под псеудонимом "М. У. Шајкаш".

Не слутећи ко је аутор, Поповић је стихове одштампао и тек тада приметио акростих Змајеве песме који гласи: "Блудни сине Ђоко, жалосна ти мајка". Био је то Змајев начин да се "о истом трошку" наруга и Стратимировићу и Поповићу.

Фото Приватна архива

ЗДРАВА ЈЕ И ЉУБИ РУКЕ

У СВОЈОЈ књизи "О нашим људима великим и малим" Милан Шевић забележио је анегдоту о погрешно протумаченој поруци коју је Ђорђе Поповић упутио Ђорђу Натошевићу, референту школа у Темишвару, како би га подсетио на обећану сарадњу са листом "Даница". Телеграм је садржао само две прекорне речи: "А, Даница"? Натошевић је био у инспекцији када је телеграм стигао, а госпођа Нана, усплахирена да су у Новом Саду однекуд распрострте неповољне вести о здрављу њезине млађе кћери Данице, не чекајући повратак свога мужа, сместа је узвратила телеграм Даничару:

- Даница је здрава и љуби вам руке!

Препоручујемо

Култура

0 1

ВУКОВ ТРШИЋ: Табле пуне информација

02. 01. 2022. у 09:22

Познати

0 0

УМРО У 60. КАО ЧИСТАЧ КАФАНЕ: Девојка му погинула, а он ПОТПУНО НЕМ снимао најбољу српску серију "Вук Караџић"

13. 12. 2021. у 19:23 >> 07:26

Друштво

0 1

У БЕЧУ СЕ КЛАЊАЈУ И ЋЕРКИ ВУКА КАРАЏИЋА! Постављена спомен-плоча Вилхелмини Мини Kараџић у престоници Аустрије

13. 06. 2021. у 16:06

Друштво

2 20

"УБИЈ МЕ, НЕЋУ ПИСАТИ ЛАТИНИЦОМ" Овако се у Црној Гори 1916. бранила аорта српског национализма

25. 01. 2022. у 11:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације