"МИЛОСРДНИ" НЕМИЛОСРДНО УБИЈАО И АНЂЕЛЕ: Страдали су на кућном прагу, на мостовима, у возу, у родитељском загрљају

БОМБЕ су им прекинуле загрљај са родитељима. Јединим уточиштем. Последњу топлину и успаванку.

Фото Г. Шљивић

Зауставиле речи, малених, тек изговорене. Пресекли додир прве дечје љубави и први пољубац гимназијалаца. Прву мајску сетву једне девојчице на очевој њиви. Сусрете на мосту. На путу до школе... У купатилу, погодиле трогодишњу Милицу Ракић. У возу у Грделици спржили три године старијег Младена. Убиле Сању која је сањала да бере звезде у математици...

У Мердару, 11. априла, "Милосрдни" је убио маленог анђела, Бојану Тошовић. Имала је тек једанаест месеци. Нашли су је у загрљају оца Божине. Тата је покушавао да телом спасе своју цурицу. Загрљени су, обоје, у вечности.

Фото Приватна архива

Дан после, у бомбардовању међународног воза на мосту у Грделичкој клисури, заустављено је детињство шестогодишњег Бранимира Станијановића из Алексинца. Слике ужаса уписане су у меморију спасилаца који су прикупљали спржено тело дечака.

Несрећи, којој се нико није надао, није било краја. НАТО пројектили су, 14. априла, погодили избегличко "Мајино насеље", код Ђаковице. Овде су уточиште нашле избеглице из Хрватске. Оне избеглице које су, од Шида у возу који није стајао до Косова Поља, транспортоване да се збрину у Метохији. У баракама, вечном уточишту, убијени су Иван Иванчић (7) и Марко Ивановић (3).

Фото Приватна архива

Бол родитеља за изгубљеном децом је - бол који нема меру. Бол - непребол. Тако нам је говорио Александар Митић из Рибинца код Врања, отац убијене Ирене (15).

- Немам снаге ни реч да изустим. Коме је сметало моје дете које је изашло на њиву да засеје кукуруз. Коме?

Иренина последња сетва није била и последња дечја жртва у налетима бомбардера. Који дан касније само, у селу Солдерце убијен је Далибор Тасић (14), јединац Србољуба Тасића.

Анка и Боро Стојановић из Врања, сав ужас који су доживели после смрти њихове Милице (12), убијене НАТО пројектилом у кући ове малене породице, описали су у неколико реченица:

- Дуго смо чекали ово дете, осам месеци је Анка одржавала трудноћу како бисмо имали потомство... Кога да тужимо, с ким да се судимо? - говорили су нам.

Фото Приватна архива

Враћамо сећање, 19. април 1999, кућа породице Ракић у Батајници. Врисак и јаук Душице и Жарка. Када је њихов дом погодио пројектил, своју цурицу, трогодишњу Милицу, подизали су у наручје, а она им је у наручју издахнула.

На мосту у Владичином Хану, 11. маја, убијени су матуранти гимназије, Милан Игњатовић (17) и његова девојка Гордана Николић(16). Милан је желео да студира право у Крагујевцу. Гордана је желела да га следи. Њихови родитељи, у потресном писму "Новостима", написали су да су ово двоје младих људи били спој - две породице. И, тим породицама је заустављена будућност. На мосту, на којем су њихова деца неговала своју љубав.

Фото Приватна архива

У Раљи код Сопота 26. маја убијени су Дајана (5) и Стефан (8) Павловић. Од повреда је, убрзо, подлегао и њивов тата. Мајка Бранислава је сведочила:

- Децу смо из Београда повели у Раљу, мислили смо да ће тамо бити сигурнији. Нисмо добро проценили. Ужасно је то кад из рушевина израњају њихове играчке, Стефанов бицикл, а деце нема...

Фото Приватна архива

НАТО бомбе, четири дана после, убиле су на мосту у Варварину Сању Миленковић, ђака Математичке гимназије. Девојчицу којој су сви предвиђали олимпијске висине у науци којој је, од првих ђачких дана, била посвећена. Сутрадан, у бомбардовању Новог Пазара, под бомбама је заустављено детињство двогодишњег Марка Симића, а истог дана на путу према школи убијен је Марко Роглић. Имао је 14 година.

НИ СУЗЕ НИ ОСУДЕ

КАДА је Србољуб Тасић сахранио јединца Далибора, поручио је:

- Нема ниоткуд ни сузе ни осуде. Само мој бол бије.

Порука оца којем је једино дете убијено одзвања свих ових година. Да се такав страшан злочин над децом, било где у Европи, догодио... звонила би сва звона. Али за српском и другом неалбанском децом, жртвама НАТО пројектила, нико сузу једну пустио није. Они су били колатерална штета.

СУРДУЛИЦА И МУРИНО

ПОД рушевинама од НАТО пројектила у Сурдулици 27. априла заувек је заустављено детињство Миљане Милић (15), њеног брата Владимира (12) и рођака Миомира Младеновићa (14). Истог дана убијена је Драгана Димић (3), девојчица из Старог Грацког. А, у Мурину, где су уточиште потражила деца из Приштине, убијени су Јулијана Брудар (10), Оливера Максимовић (12) и њихов рођак Мирослав Кнежевић (13).

Препоручујемо

Друштво

5 19

КАД ВАМ НАТО УБИЈЕ СИНА И ЋЕРКУ: Живот је у породици Петровић стао и не помера се 23 године, отац Драгиша сваког дана иде на гробље

23. 03. 2022. у 17:02

Политика

1 11

ЗНАК ДА ЈЕ ПОЧЕЛА АГРЕСИЈА: Злокобно небо изнад Србије најавило крвави НАТО пир (МАПА)

23. 03. 2022. у 16:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације