СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ПРЕВРАТ НАРОДА ЗА ОДБРАНУ ЧАСТИ, СЛОБОДЕ И ДОМОВИНЕ: Пуч у Југославији 27. марта 1941. примљен са усхићењем у Европи

СРБИ су поново пронашли своју душу - узвикнуо је сер Винстон Черчил 27. марта негде око поднева, када му је Роналд Кемпбел, посланик из Београда, јавио да је пуч дефинитивно успео.

Фото: Profimedia

Војни удар у Југославији није разгалио само осећања британског премијера - примљен је са усхићењем код свих који су били или се спремали за рат против Хитлеровог новог поретка. Грчки "Акрополис" је писао да "оно што се догодило у Југославији представља један од најсјајнијих догађаја у новој историји, у ствари, у читавој историји...".

Текст сличне садржине на насловној страни је објавио "Њујорк хералд трибјуне". У окупираној Француској су забележене пројугословенске демонстрације. У једном илегалном летку који се појавио на окупираној територији, уз слику младог краља Петра Другог, пише да су се дигли мученици да одбране част домовине, слободу. "Дете се успротивило у Европи, у лице свемоћном Хитлеру и Европа је спасена, а са њом и њена цивилизација, слобода и Француска. Србија враћа маестрално свој дуг Француској 1914-1918."

У марту 1941. Југославија је била опкољена. Немачке трупе биле су у Румунији и Бугарској, а већ су биле на путу да уђу и у Грчку. Француска је била пала. Западни савезници су отворено тражили отварање фронта на Балкану. Амбасадор Кембл је ту Черчилову поруку пренео кнезу непосредно после Божића 1941. године. Помоћ у оружју није спомињао. Нудио је евентуално један корпус британске војске. Али је зато био издашан у сугестијама.

Предлагао је да се Словенија и Хрватска препусте силама Осовине. То је по свему судећи била синхронизована идеја Лондона и Вашингтона. И Рузвелт је убеђивао југословенског амбасадора Константина Фотића да је боље за Србију да се реши трвења са Хрватима и постане јединствена држава. Средином јануара 1941. шаље за Београд свог личног изасланика пуковника Вилијема Џозефа Донована са задатком да процени какво је расположење у земљи за пружање отпора Немцима. Све то је само убеђивало кнеза Павла да би напуштање политике неутралности довело до уништења не само државе, већ целокупног српског народа.

БЕРЛИН поручује: строга неутралност није одржива. Новоформирана тајна обавештајна служба Војске Краљевине Југославије долази до фотокопије документа о плану напада и распарчавању земље управо онако како ће и бити раскомадана посале априлског рата.

Југославија је већ била стављена на "електричну столицу" и као десета жртва Хитлерове агресије, очекивала је извршење смртне казне, па било погнуте или уздигнуте главе и пркосно, казна ће бити извршена. Из Москве стижу непрогрешиве информације нашег амбасадора Милана Гавриловића: напад Немачке на совјетску Русију, најкасније у јуну.

Дакле, треба још мало одуговлачити и Југославија ће бити сачувана.

Маневарски простор за доследно држање принципа неутралности бивао је све мањи. Павле је покушао да поднесе оставку, у двору је настао хаос, саветници га убеђују да одустане јер "није време за оставке, него за тешке одлуке". Схвата да нема коме да остави државу.

Сваки дан те 1941. године постаје право дипломатско бојиште. Београд тактизира, али ближи се тренутак у којем ће коначно морати да бира. Обруч фашизма стеже се све више.

И, коначно, из Берлина стиже захтев: или са Немачком, или против ње.

Вођа Рајха позвао је Драгишу Цветковића и Александра Цинцар Марковића у Салцбург, 14. фебруара. После анализе ситуације у Европи, захтевао је да Југославија одмах уђе у Тројни пакт. Представници Владе нису прихватили, јер је то захтевало политичку и војну сарадњу.

Али, Хитлер одједном све збуњује: не тражи војну сарадњу. Не тражи пролаз за трупе, не тражи ништа због чега би Југославија угрозила неутрални статус. "Силе Осовине гарантују територијални и политички интегритет и неће учинити ништа што би угрозило Југославију и њен национални понос."

До коначног расплета ситуације "очи у очи" долази 1. марта 1941. када је кнез Павле био принуђен да лично посети фирера у његовом омиљеном летовалишту Берхтесгардену. Том приликом у крајње неугодном разговору за кнеза било му је речено да ће након избацивања британских снага из Грчке, Немачка на лето напасти СССР и уништити бољшевизам.

Двадесет пет дана касније, 25. марта, Рибентроп и Цветковић у хотелу "Белведер" у Бечу потписују документ о приступу краљевине Тројном пакту. То се у том тренутку може сматрати максималним дипломатским успехом југословенске дипломатије у вртлогу Другог светског рата. Четрдесет и осам сати доцније на београдским улицама осванула је парола "Боље гроб, него роб".

ДАНАС постоји довољно докумената који упућују да су британске, совјетске па и америчке тајне службе имале своје прсте у мартовским догађајима и да је припрема преврата био први историјски корак у каснијем савезу западних сила и СССР. И ту заправо лежи корен њиховог савезништва у победи над Хитлеровом армадом.

У лето 1940. године из Букурешта у Београд стиже Томас Мастерсон, искусни стручњак за "неџентлменско ратовање". Мастерсон је у јуну 1940. основао једну потпуно независну новинарску агенцију која је била позната као "Британова". Ставио је под контролу готово све новине и радио. Из Београда је подгревана антинемачка и превратничка атмосфера и ширило се добро расположење према Британији и њеним савезницима. Депеша коју је дан после изведеног пуча Хју Далтон послао идејном творцу "српског спасавања душе" Винстону Черчилу, на најбољи начин објашњава улогу Британаца у мартовским догађањима 1941. "Јануара ове године одлучио сам да пошаљем мајора Џона Тејлора на Балкан који га веома добро познаје. Од свих његових акција најважнија је да је наставио добро уходани рад у Југославији на подстицању југословенских опозиционих странака да на Владу врше притисак у корист наше земље. Од када сам преузео СОЕ (Special Operations Executive) у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга... Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац! Захваљујући овом новцу наши агенти су били у могућности да одржавају пријатељске везе са главним Југословенима расположеним против сила Осовине, а наше агенције за тајну пропаганда непрестано су подстицале народну жељу да пружи отпор."

ПОРЕД Британаца и Стаљин је имао своју улогу у мартовским догађајима и обарању кнеза Павла. Присуство Мустафе Голубића, и његове активности од фебруара до јуна када је ухапшен, још није истражено. За Драгишу Васића се зна да је сарађивао са службама у амбасади Виктора Андрејевича Плоткина, првог и јединог совјетског дипломатског представника у Краљевини Југославији. Посебно је мало података о Божину Симићу да би се расветлила његова улога. Зна се да га је кнез Павле послао 1940. у Москву да би посредовао у успостављању дипломатских односа са СССР.

Министар Двора Милан Антић забележио је понешто о Симићу:

"Учио је совјетског посланика Плотњикова да игра 'санса', не ради саме игре, већ ради конспирације. Приликом игре, мешањем карата, делењем, може да се потури шта се хоће и сазна шта се хоће... Симић је био искрен пријатељ Совјета."

Антић је записао и да је Симић 26. марта стигао из Москве и да је затражио аудијенцију код кнеза Павла. Није био примљен. "Симић је био у дослуху са генералом Симовићем", сведочи Антић. "Посетио га је и обавестио о совјетском расположењу да закључе споразум са Југославијом. Можда је то утицало на генерала Симовића да те ноћи, између 26. и 27. марта, изврши државни удар."

Одмах после пуча, Симић је отпутовао у Москву и заједно са амбасадором Миланом Гавриловићем и војним аташеом Жарком Поповићем присуствовао потписивању пакта о пријатељству са Совјетским Савезом 6. априла 1941. највероватније у часу када су немачки авиони већ полетели на Београд.

РАЗГОВОРИ ДОНОВАНА И ТИТА

ПУКОВНИК Вилијем Џозеф Донован, један од најзначајнијих америчких ратних обавештајаца, лични изасланик председника Рузвелта, у Југославију је стигао 21. јануара 1941. Био је врло незадовољан разговорима са кнезом Павлом и председником владе Цветковићем. Срео се са генералом Симовићем и пренео му став своје владе: "Америка, истина, није у рату, али она свим средствима помаже Енглеску и никада неће пристати на немачку превласт у Европи и по цену рата. Симовић је том приликом Донована обавестио о припремама државног удара (...) Изасланик је задовољан обећао пуну моралну и материјалну помоћ." Он у Београду ништа није препуштао случају. Ступа у контакт и са представницима Комунистичке партије. Вилијем Стивенсон у књизи A Man called Intrepid (Неустрашив човек), која је објављена 1976, описао је сусрет Донована са Јосипом Брозом. Тема разговора је била онемогућавање приступања Југославије нацистичком Тројном пакту.

Броз је тада имао и фалсификовани пасош на име Спиридона Мекаса, канадског држављанина грчког порекла.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ХИТЛЕР КАО АДУТ У СПИНОВИМА ЗАПАДА: Како је највећи злочинац постао део манипулација НАТО и Америке

20. 03. 2022. у 16:26

Друштво

1 16

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЗЛО ЗАПАКОВАНО У АКЦИЈЕ СА ВОЛСТРИТА: Поводом новог издања "Историјског додатка" о нацизму у Украјини

06. 03. 2022. у 16:46

Друштво

0 4

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ЗАГРЕБ ОПТУЖБАМА БРИШЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА: Шта се крије иза "забринутости" Хрватских политичара за судбину Србије

27. 02. 2022. у 17:14

Друштво

3 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ОБНОВА СТАРЕ СЛАВЕ ЦРКВЕ: Век од добијања Томоса од Васељенске патријаршије за уједињење СПЦ

20. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације